Премијера представе „Режим љубави“

Београдска премијера представе „Режим љубави“ Крушевачког позоришта у режији Снежане Тришић у Битеф театру

Београдска премијера представе Крушевачког позоришта „Режим љубави“ по тексту Тање Шљивар, а у режији Снежане Тришић биће одржана у уторак, 28. маја у 20 часова у Битеф театру.

Током маја представа ће бити изведена и на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у оквиру такмичарске селекције (19. маја) а који ће се ове године одржати у Ужицу, као и на позоришној ревији домаћих писаца „Јоакимови дани“ у Крагујевцу (27. маја).

Снежана Тришић, редитељка представе је поводом београдске премијере изјавила:

„Ово је представа о љубави у свету без љубави. И то нам је био изазов, прво у тексту а затим и у представи, да откривамо разлоге због којих је нешто тако природно, насушно и једноставно, као што је ЉУБАВ, данас ретко, тешко оствариво или недостижно. Очигледно је та тема веома важна и интригантна јер представа изазива велико интересовање и сјајне реакције крушевачке публике од премијере до данас, а играње у Битеф театру биће јединствена прилика да је и београдска публика види“.

У представи, која је премијерно приказана крајем прошле године у Крушевачком позоришту, играју Дејан Тончић, Биљана Николић, Бојан Вељовић, Александра Аризановић, Никола Ракић и Драган Маринковић.

„Режим љубави“ истражује комплексност међуљудских односа кроз причу о протагонистима који се суочавају са изазовима савременог друштва. Кроз њихову интроспекцију и промишљање истиче се слојевитост љубави, и женског идентитета. Представа вешто плете причу која провоцира размишљање о интимности, друштвеним нормама и личној слободи. Кроз спој редитељске визије Снежане Тришић и аутентичног израза глумаца, ова представа пружа дубоко емотивно искуство.

Сценографију представе такође потписује Снежана Тришић, костимографкиња је Милица Грбић Комазец, музику је компоновала Ирена Поповић, за сценски покрет била је задужена Исидора Станишић, док је сценски говор обликовао Ђорђе Марковић. Дизајн светла потписује Раде Стаменковић.

Снежана Тришић (1981) позоришну и радио режију дипломирала је 2009. на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и Алисе Стојановић, а докторирала је 2021. под менторством професора емеритуса Светозара Рапајића. Од 2015. године са ред. проф. Иваном Вујић, води класу позоришне режије на Факултету драмских уметности у Београду. Од 2022. године обавља дужност шефице Катедре за позоришну режију на Факултету драмских уметности.

Добитница је најзначајнијих награда за режију попут Стеријине награде, као и награде „Ардалион“, „Јоаким Вујић“, „Љубомир-Муци Драшкић“, „Ћуран“ и многих других. Чланица је председништва Удружења драмских уметника Србије, као и редакције ЛУДУС-а. Од 2017. године је чланица Уметничког савета Стеријиног позорја.

Редитељка је великог броја награђиваних представа: Народни посланик, Бранислав Нушић, ИНК Пула и Народно позориште Суботица, Валпургијска ноћ, Велимир Лукић, Народно позориште Ужице, Буба у уху, ХНК Вараждин, Црна овца, Вида Давидовић, Краљевачко позориште, Снежана и седам патуљака, Љубивоје Ршумовић, Позориште Бошко Буха; За сада је све ок, ауторски пројекат, Крушевачко позориште, Калигула, Албер Ками, Народно позориште у Београду, Анималс, Угљеша Шајтинац, Крушевачко позориште, Моби Дик, Херман Мелвил/ драматизација Димитрије Коканов, Мало позориште Душко Радовић, Ричард Трећи, Вилијем Шекспир, Народно позориште у Београду, Деца Радости, Милена Марковић, Атеље 212, Ждрело, Жанина Мирчевска, Народно позориште Кикинда, Тероризам, Владимир и Олег Пресњаков, Београдско драмско позориште, Шта се догодило након што је Нора напустила свога мужа или стубови друштава, Елфриде Јелинек, Југословенско драмско позориште, Казимир и Каролина, Еден фон Хорват, Атеље 212, Носорог, Ежен Јонеско, Народно позориште Кикинда (2014), Бизарно, Жељко Хубач, Народно позориште у Београду, Шабачко позориште, Народна драма, Олга Димитријевић, позориште „Бора Станковић“, Врање, Чудо у Поскоковој Драги, Анте Томић/драматизација Маја Пелевић, Народно позориште Суботица, Самоудица, Александар Радивојевић, Атеље 212, као и много других.

Фото: Мики Цветковић