Аманет Обреновића

Крагујевац, срце Шумадије и прва престоница модерне Србије

Овде су основани прва гимназија, суд, позориште, новине, апотека, галерија, музеј, библиотека, све што доликује првој престоници модерне српске државе

Ако кажемо да представља срце Шумадије, да је четврти по величини у читавој Србији, да је у њему основана прва гимназија и да је представљао прву престоницу након вишевековне турске власти, јасно је да причамо о Крагујевцу.

Овом списку може да се дода још и да је овде основан први суд (1820), прво позориште (Књажевско-српски театар 1835), прве новине – Новине сербске, прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… Практично све оно што је потребно да један град ужива углед престонице.

Данас Крагујевац, негујући историју, али идући у корак са свим модерним тенденцијама, пружа богату и широку лепезу разноврсних садржаја. Милошев венац Већи део објеката који се налазе у оквиру комплекса Милошевог венца – Стара црква, Стара скупштина, Конак кнеза Михаила и Амиџин конак – управо су споменици културе које је династија Обреновић оставила у аманет граду.

Обилазећи ове објекте, посетиоци ће се свакако, како објашњава Бојан Павловић, директор Туристичке организације Крагујевца, упознати с историјским развојем овог града.

Како се град развијао од средњовековног трга до престоне вароши, може се видети кроз поставку у Амиџином конаку, где се уједно налази и поставка посвећена животу кнеза Милоша Обреновића.

– Обележавање 200 година од рођења кнеза Михаила је била наша обавеза према једином српском владару који је рођен у Крагујевцу, али и према династији Обреновић, чији је родоначелник Милош Обреновић прогласио Крагујевац за први престони град модерне српске државе. За нешто млађе посетиоце постоји могућност виртуелног обиласка конака кнеза Милоша помоћу ВР наочара. У конаку кнеза Михаила упознајемо се са животом најобразованијег српског кнеза, визионара и реформатора, оснивача прве јавне библиотеке у родном Крагујевцу и иницијатора оснивања Народног позоришта у Београду – наводи Павловић.

Манастирска тура

На падинама планине Рудник, у месту Страгари, које се налази на путу од Крагујевца ка Тополи, смештена су три средњовековна манастира: Вољавча, Петковица и Благовештење. Манастири представљају праве драгуље верског и културно-историјског наслеђа Шумадије.

У конаку Манастира Вољавча, који спада у ред најстаријих конака у Србији, 1805. заседао је Правитељствујушчи совјет, прва српска нововремена влада, с протом Матејом Ненадовићем на челу.

– Поред посете манастирима, посетиоци могу уживати у непоновљивој природи подрудничког краја, упознати се с важним датумима и догађајима из историје Страгара, причама о животу Карађорђевог барјактара Танаска Рајића, посетити јединствену етно-кућу “Лазић” и упознати се с радом уметнице Јелене Лазић, али и поставком која подсећа на живот наших предака. Обилазак овог краја незаобилазно би обухватио и адекватну дегустацију шумадијске шљивовице и других домаћих гурманлука – открива нам Павловић.

Путевима ракије и вина

Ове године, 2. децембра, четврти пут по реду биће одржан Шумадијски фестивал ракије у простору “Ексклузив ивент центра” у Крагујевцу.

Традиционално, крагујевачки салон вина, који је израстао у респектабилну винску манифестацију, резервисан је за први викенд месеца априла, тачније 5. и 6. април 2024.

Директор ТО Крагујевац посетиоцима свакако препоручује и обилазак Куће Ђуре Јакшића, у оквиру које се налази Винско- ракијски хаб, простор који је истовремено промотивни, продајни и едукативни, а под чијим кровом “станују” најбоља вина и ракије Шумадије.

– Градска туристичка организација Крагујевац, у сарадњи с бројним институцијама и појединцима, ради на промоцији аутентичне гастрономске понуде Шумадије. Доста труда улажемо у развој гастро тура, посебно шумадијске ракијске туре, која је потпуно јединствена и обухвата посету дестилеријама, упознавање с начином производње националног пића, дегустацију шумадијске шљивовице с ознаком географског порекла. У склопу целокупне промоције организујемо и Шумадијски фестивал ракије, који окупља велики број произвођача овог пића из свих делова Србије, али и региона – истиче Бојан Павловић.

Ботаничка башта

Једна од три ботаничке баште у Србији налази се у Крагујевцу, а сматра се највећом баштом на читавом Балканском полуострву. Настала је 1997. у оквиру Института за екологију и биологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу и то као наставно-научна база и велика лабораторија на отвореном.

Данас је место уживања свих суграђана и посетилаца, али и место где се деца предшколског и школског узраста едукују о темама заштите животне средине.

У њој се налази прегршт биљних врста карактеристичних за различите делове Азије, Европе и, наравно, Балкана.

– Ако бисте из центра града кренули у једну занимљиву шетњу зеленом зоном нашег града, она би обухватила пролазак кроз Велики парк, поред комплекса отворених и затвореног базена, даље поред стадиона “Чика Дача” до Шумарица, спомен-парка и ботаничке баште, која обухвата површину од 18,5 хектара. У самој башти могу се пронаћи различити садржаји прилагођени деци: еко-слагалица, зачинска башта, башта боја, хотел за инсекте, врт за колонизацију, апотекарски врт, итд. Уколико волите да читате, баштенска библиотека вам пружа могућност да одабете књигу на лицу места и читате окружени зеленилом. Сви заинтересовани могу да посаде и своје “дрво знања, љубави, пријатељства и мира” и тако дају допринос развоју баште и очувању животне средине – открива Павловић.

Једини јавни акваријум

Први и једини јавни акваријум у Србији налази се на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, а настао је 1. децембра 1999. Специфичан је по томе што садржи различите слатководне и морске врсте риба, животиња и биљака, како са нашег поднебља тако и с Балканског полуострва, из Азије, Африке, Америке и Аустралије.

– Највећу пажњу посетилаца раскошним бојама и необичним облицима привуку егзотичне морске, рибе као што су скалари, оскари и неонке, предатори попут пирана, али и питони, гуштери и друге врсте водоземаца и гмизаваца. Акваријум има и посебну поставку ендемских и угрожених врста балканских језера – Охридског, Скадарског, Преспанског и Дојранског. У акваријуму се може видети и црна умбра, риба коју је Јосиф Панчић пронашао у резервату Засавица, а која се сматра угроженом врстом – закључује наш саговорник.

Дан у Крагујевцу

Препорука директора ТО Крагујевац Бојана Павловића за једнодневну посету Крагујевцу је обилазак два културно-историјска комплекса, Милошевог венца и Спомен-парка Крагујевачки октобар, који сведоче о најзначајнијим периодима у историји града и догађајима везаним за њих.

– Не смемо заобићи ни посету Старој цркви, коју је кнез Милош Обреновић саградио 1818, као ни зграду Старе скупштине, која се налази у порти цркве и која представља прво скупштинско здање изграђено у обновљеној Србији. Овај локалитет сведочи о бројним историјски важним догађајима, као што је усвајање Сретењског устава из 1835. У том периоду су у Крагујевцу основане најзначајније институције, а све о том историјски важном периоду за развој нашег града посетиоци могу чути од кустоса Народног музеја – објашњава Бојан Павловић.

Фото: ТО Крагујевац