Бански двор, девет деценија дуга прича

РЕПРЕЗЕНТАТИВАН ПРОГРАМ ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У БАЊАЛУЦИ

Са жељом да се сарадња с културним институцијама и промовисање културе прошири и на Републику Српску, чланови редакције Борба посетили су Културни центар Бански двор у Бањалу- ци. Са директором ове установе Младеном Матовићем представници Борбе раз-говарали су и о могућим заједничким плановима и активностима попут организовања заједничких изложби с обзиром на то да Борба баштини у својој богатој архиви и фото-материјал који осликава историју и културни живот Бањалуке кроз деценије.

Једна од најстаријих и најзначајнијих институција културе у Републици Српској овог месеца обележава 90 година постојања и рада. У част јубилеја, КЦ Бански двор припремио је за посе- тиоце богат програм током новембра и децембра: више од 20 репреентативних програмских садржаја   попут концерата, изложби, филмских пројекција и књижевних промоција. Бански двор је изграђен током 1931-1932, као седиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије. Дело је архитеката из Београда Јованке Бончић Катеринић, Анђелије Павловић и Јована Ж. Ранковића. За уметничко украшавање фасаде и унутрашњости двора био је задужен академик Ђорђе Јовановић. У нижим зонама објекта доминира ренесансни утицај и академски класицизам, а елементи средњовековне архитектуре присутни су у вишим зонама.

Значајно место припада и фолклорним елементима Балканског полуострва. У сврху резиденције бана Врбаске бановине коришћен је до 1941. Током Другог светског рата унутрашњост објекта је девастирана, па је већи део скупоценог намештаја, слика и других предмета неповратно изгубљен. По завршетку рата, двор је коришћен као војно и политичко седиште. Од 1955. зграда се даје на управљање Дому културе, а од 1998. званично постаје јавна културна установа Културни центар Бански двор.

Елена Стојановић

ФОТО: БОРБА