Scroll Top

Бежи од нарциса!

Сличне теме

Без патње бисмо били несавршена бића, стога је патња васпитни алат Творца...

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

После свих дивних ствари које су ми се десиле у фебруару, налетео сам на једног батицу који ме је убио у појам својим монологом придика

Недељу дана после примања признања за успешног колумнисту и после успешног, традиционалног, дуплог концерта на Дан заљубљених, позвао ме је један од пословних сарадника. ,,Име нећу рећи јер нелагодности би тиме он могао стећи.“ У сваком случају, с тим батицом сам већ имао један конфликт почетком прошлог лета да би овог пута, после свих дивних момената које сам доживео у фебруару, то ескалирало, према мом мишљењу, апсолутно непотребно. Толико ми је, с опроштењем, сје*ао расположење, убивши ме у појам пуна два сата, колико нам је трајао састанак. Кад бих поредио, најбољи пример био би онај који сам чуо неколико пута од различитих људи, којима се то дешава после литургије.

Тамо добију онај пуни божји мир и благослов, а чим изађу из цркве, налети им нека дијабола и исприча неку тешку, ненормалну трагедију, морбиду и успе да им развали управо онај мир и благостање које су добили током литургије.

Тако и мени, с обзиром на то да човека знам и мислио сам да је кул лик, кад оно, међутим?!? Значи, батица кад ми је показао своје право лице, нисам могао да верујем шта све чујем, какве оптужбе, критике, ниподаштавање, он све зна најбоље, учи ме послу, нема шансе да нешто није у праву, све сам ја крив… Батица ми је држао монолог придика пуне две чуке.

Највише ценим оне које раде на себи, чак и ако се некад оклизну и падну

 

Толико ме је наелектрисао да, шта год после да сам радио, стално су ми одзвањале те прозивке, које ми нису дале мира пуних недељу дана. Још током разговора, без обзира на прозивке, пажљиво га слушајући, приметио сам да често спомиње неко непоштовање, које се понавља у различитим причама и сегментима разговора. Већ тад сам схватио да му је то нека тешка флека из детињства. С обзиром на то да читам разне литературе и пишем колумне већ четири године, хтео – не хтео, мој мозак сам ради анализу и обраду података које овај просипа по мени.

Прво сам мислио да је ненормално оболели еготрипер и ситничар, међутим, пошто је то трајало баш дуго, као што рекох, две чуке, запазио сам још доста информација које сам могао да повежем с низом детаља везаних за ту личност, да бих дошао до закључка да је батица тешки нарцис.

Ти детаљи су, на пример, да на Фејсбуку искључиво ставља своје слике, вешта маска којом се крије, жели да буде у центру пажње, дељење савета које нико од њега не тражи, амбиција која не познаје границе, у свему је први и најбољи, никад није крив ни за шта, увек је неко други, итд…

С обзиром на то да имам много доброг пријатеља који ради као психијатар, који често уме да ми помогне својим стручним саветима, шта год да је у питању, у било којем временском периоду свога живота, изнео сам му целу причу, све ђубре које је овај посуо по мени, да би он сам, као стручно лице, дао исту дијагнозу. Кад ми је боље описао такве случајеве, у смислу колико је њима тешко самима са собом, како он каже, да искрено из срца жали такве особе. Они су, у ствари, остали у себи неки мали дечаци или девојчице, који седе на поду, у неком ћошку, скупљени, усамљени, уплашени… Буквално све оно негативно наелектрисање које је овај нарцис набацао на мене у тренутку је испарило.

Иначе, кад било ко од нас има неки проблем, најбољи савет ће добити од стручног лица. Наравно да значи да човек има пријатеље, да може да се исприча и издува неке своје животне фрустрације, али пријатељи не могу ни изблиза да помогну конкретно јер нису из те бранше. Ако те боли зуб, нећеш да идеш код шустера.

Што се дијагноза тиче, не желим да ово сад звучи као да прозивам неког јер први сам ја с ко зна колико различитих дијагноза, као огромна већина људи која табана по овој планети. Али зато, сваки појединац кад схвати и прихвати где прави грешке у корацима, и крене да ради на себи да би се исправио као човек и као личност, што уме да захтева често један дужи временски период, е тим људима ја скидам капу. Такве људе највише ценим, који раде на себи, па чак ако се некад и оклизну и падну, важно је да што пре устану и иду даље, да се не ваљају у блату већ да протресу то and again to be ready and rock steady to go with positive flow!

Фото: Liveproduction

Додај коментар: