Јубилеј Дворане Културног центра Београда
Ово јединствено место за филмофиле не налази се у склопу тржног центра и не фокусира се на блокбастере, већ је посвећен посебним вредностима у области филмске уметности
Пре тачно 60 година, 19. октобра 1963, у згради Дома штампе свечано је отворена биоскопска дворана Културног центра Београда, данас најстарији биоскоп у Београду.
Место је било познато као први нон-стоп биоскоп или, како га је тадашња Борба описала, “специјализована биоскопска дворана, намењена првенствено пројекцијама краткометражних и документарних филмова”.
На свечаном отварању приказани су анимирани филм “Солиста” Николе Мајдака, краткометражно остварење “Другови” Стјепана Чикеша и целовечерњи играни “Радопоље” Столета Јанковића, једног од лауреата фестивала у Пули.
Биоскоп је још у то време замишљен као врло напредан и идеја је била да буде дуплекс. Нажалост, ни тај пројекат ни пројекат о летњем биоскопу који се појавио деведесетих година никада нису реализовани.
Сала Културног центра и данас се сматра једном од најакустичнијих јер је прављена искључиво за биоскоп, а не за више намена. Од тренутка када је отворена имала је један, добро познат, програм.
Радила је од 13 до 20 часова и приказивани су краткометражни анимирани и документарни филмови, што је била реткост све до пре десетак година.
– Тадашња уредница Марија Мајдак Маринчић, као велики познавалац филма, осмислила је програм с циклусима и све до краја осамдесетих водила биоскопски програм. Касније, с тадашњим филмским критичаром Милутином Чолићем, направила је серијал филмова “Најбоље из света”, који су чинили најбољи филмови приказивани у претходној години. То је, заправо, био окидач и покретач за настанак Феста – у разговору за Борбу објашњава Весна Даниловић, дугогодишња главна уредница програма Дворане Културног центра.
Златно доба биоскопа трајао је све до почетка осамдесетих, када је завладала пиратерија и ДКЦ је, као и сама земља, почела да се урушава. Прво је спојена с “Београд филмом”, а касније је ушла у партнерство с новоотвореном дистрибутерском кућом “Ванс”.
Та сарадња донела је повећање броја посетилаца и обарање неких рекорда, рецимо, “Подземље” Емира Кустурице пуштано је 400 дана. Завладала је нова енергија и удруженим снагама “Ванса”, Југославија филма и КЦБ покренут је Фестивал ауторског филма “Поглед у свет”.
Организовани су разни филмски циклуси, а фоаје дворане коришћен је као простор за разговоре, изложбе и музичке програме.
– Кад је прекинута сарадња с “Вансом” 2004, одлучили смо сами да водимо биоскоп и да га вратимо као потпуно програмски део КЦБ. Небојша Поповић је преузео уређивање програма, чиме је почела потпуно нова ера, ера биоскопа доброг филма, посвећеног уметничким, ауторским остварењима – наводи Весна Даниловић.
Изузетно значајна била је 2006, када је примљен у програм ЕУ за помоћ приказивачима европског и ауторског филма, што је представљало неизмерну подршку и помоћ јер је омогућило дворани да приказује и студентске филмове и да не јури профит, већ да ради на промоцији филмске културе и уметности.
Десет година касније у простору фоајеа формирана је филмска галерија за изложбе и презентације везане за историју филма, филмске актере и правце.
– Дух биоскопа носили су људи који су радили у њему као кино-оператери, а најважније је што смо заједно успели да формирамо своју публику, коју познајемо. Биоскоп је сада сасвим различит од свих биоскопа у граду, а вероватно и у земљи јер је посвећен посебним вредностима у области филмске уметности. Засад се, као такав, на срећу, одржава. Настојимо да негујемо публику и да се отварамо ка младима, то је наш главни циљ – закључује Весна Даниловић.
Овај биоскоп не налази се у склопу тржног центра и не фокусира се на блокбастере. У њему се не једу кокице и не пије никакво пиће. Биоскоп Културног центра представља, с једне стране, старовременски биоскоп, а с друге, на таласу је свега најновијег јер приказује оно најбоље од савременог ауторског филма.
Филмски маратон од 11 до 23
Велики јубилеј Дворане Културног центра под слоганима “Боље је у биоскопу” и “Места нису нумерисана, али су нека резервисана” биће обележен покретањем новог фестивала, доделом почасних седишта одабраним филмским ауторима, дигиталном архивом личних прича из биоскопа, филмским маратоном, изложбом у Филмској галерији и новим визуелним идентитетом.
Истакнути аутори Ђорђе Кадијевић, Здравко Шотра, Боро Драшковић, Емир Кустурица, Дарко Бајић и многи други добиће почасна седишта, која ће убудуће бити обележена њиховим именима. Пошто сваки редитељ има бар један пројекат на којем је радио, а који никада није снимио, овај јубилеј обележиће и Први међународни фестивал неснимљеног филма, који ће отворити редитељ Рајко Грлић заједно с писцем, новинаром и сценаристом Антом Томићем и глумцима Гораном Богданом и Иваном Рошчић.
Фестивал ће трајати од 19. до 23. октобра и, поред неиспричаних прича, све посетиоце очекује и филмски маратон “Нон-стоп биоскоп”, када ће од 11 до 23 часа бити приказивани актуелни европски филмови.
Фото: КЦБ