Битка за мир

Дан ослобођења Београда

У ноћи између 19. и 20. октобра ослобођена је прва институција, у то време највиша зграда, Палата Албанија

Пре скоро осам деценија одиграла се једна од највећих и најзначајнијих битака на Балкану током Другог светског рата, битка за ослобођење Београда. Београдска операција трајала је од 12. до 20. октобра 1944, када су током жестоке борбе припадници Народноослободилачке војске Југославије, уз помоћ Црвене армије, успели да протерају немачке окупаторе и ослободе југословенску престоницу.

По ослобођењу, Београд је постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије, а 20. октобар отад се обележава као Дан ослобођења.

Под окупцијом 1.287 дана

Србија је одувек представљала кључну област Балкана, а Београд, као њена престоница и главно раскршће путева, постао је главна мета немачке војске. Окупација престонице трајала је пуних 1.287 дана. Током жестоких борби страдао је велики број становништва, а град је претрпео огромна разарања.

Тешке борбе водиле су се за зграду Министарства саобраћаја, Главну железничку станицу, Хотел “Москву”, градску општину, као и Радионицу војне одеће. У ноћи између 19. и 20. октобра заузета је, у то време, највиша зграда, Палата Албанија, а Миладин Петровић, ризикујући живот, истакао је српску тробојку с врха зграде.

Након вишедневних тешких борби, Београд је био коначно слободан, а мноштво грађана изашло је на улице да би поздравило ослободиоце. У току борби погинуло је 2.953 припадника НОВЈ и 976 припадника Црвене армије. Након рата југословенске власти уредиле су Спомен-гробље ослободилаца Београда за жртве, где је сахрањен знатан део погинулих бораца НОВЈ и готово сви црвеноармејци.

Прва послератна Борба

Тачно 25 дана након ослобођења Београда, док су се још понегде чули пуцњи, према налогу Владимира Дедијера, за свега шест дана оспособљена је за рад штампарија некадашњег листа Време. У освит 15. новембра 1944, у тек ослобођеном Београду, почела је с радом штампарија “Борба”, а новинари, слагачи и машнисти држали су тог јутра у рукама прве одштампане примерке дневног листа Борба.

– И ето сада и не више симболично, Борба почиње да излази у Београду, који су уз братску помоћ Црвене армије ослободиле јединице Народноослободилачке војске Југославије, што су се и на Борби училе патриотизму, верности, домовини, народу и слободи, љубави према Београду – писало је у уводнику тог издања.

Дани слободе 2023.

Дани слободе традиционална је градска манифестација која слави два веома важна датума из историје Београда: 1. новембар 1918. – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату, и 20. октобар 1944. – Дан ослобођења Београда у Другом светском рату. Ове године биће одржана од 20. октобра до 1. новембра, а обележиће је два централна догађаја – Меморијални дефиле “Победа слободе” и представа “Београд није тица да одлети”.

Меморијални дефиле “Победа слободе” са музичко-сценским догађајем “Београд је слободан” предвиђен је за 20. октобар на Тргу републике. На челу формиране колоне дефилеа налазиће се почасни вод питомаца Војне академије Министарства одбране, који ће носити реплике застава бригада које су учествовале у ослобођењу Београда у Другом светском рату. У музичком програму наступиће Дечји хор РТС и Мали забавни оркестар “Станислав Бинички”, који ће извести “Химну Београда” и низ партизанских песама. Одломке из дела Бранка Ћопића казиваће Раде Ћосић, Лидија Вукићевић и Соња Дамјановић.

Представа “Београд није тица да одлети” биће одиграна 1. новембра на платоу испред Скупштине града. Комад по тексту Александра Гаталице прати драму кроз три бурне недеље у одбрани Београда у Првом светском рату.

Извршни продуцент манифестације Дани слободе је Омладинско позориште Дадов.