КОЛЕВКА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ И СРПСКОГ ЖУРНАЛИЗМА ПРОСЛАВЉА 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Новинска документација и фото-документација најбогатије су службе на простору читаве бивше Југославије, а кућа „Борба“ вредно ради на дигитализацији свих издања из своје богате архиве
Иза Борбе је пун век постојања. Од настанка све до данас Борба остаје стуб културе и колевка југословенског и српског журнализма. Лист Борба први пут је изашао у Загребу далеке 1922, као независан политички и друштвени лист, а добро познато и препознатљиво име, данас чувених пет црвених слова, добио је према истоименом часопису који је још пре Првог светског рата излазио у Србији.
ИСТОРИЈА ИСПИСАНА НА СТРАНИЦАМА
Борба је испрва излазила као недељник, редовно све до 13. јануара 1929, када је, након увођења Шестојануарске диктатуре, забрањена. Под старим именом поново је почела да излази тек током Другог светског рата, након што је покренута у ослобођеном Ужицу, где се штампала све до 27. новембра 1942. Од ратне 1944, непосредно по ослобођењу Београда, тачније 15. новембра, у штампарији “Борба”, која и да нас вредно ради, одштампан је први ћирилични број истоименог листа, након чега је редовно излазио. Зграда на Тргу Николе Пашића, некадашњем Тргу Мар кса и Енгелса, Борбин је дом већ пуних 78 година.
Познато је да је, поред самог листа Борба, кућа “Борба” покретач и на десетине штампаних издања, од Кекеца до једних од данас најтиражнијих новина у Србији Вечерњих новости. И Спорт је део “Борбе”, као један од њених првих изданака, а који је деценијама био једини спортски дневник у некадашњој Ју гославији.
Странице Борбе својим текстовима и извештајима потписивала су и нека од највећих и најцењенијих имена српске књижевности попут нашег јединог нобеловца Иве Андрића, награђиваних аутора Добрице Ћосића, Милоша Црњанског, Слободана Селенића, Бранка В. Радичевића, али и многих других угледних аутора.
ДРАГОЦЕНА РИЗНИЦА ЗНАЊА
Поред рада на самом листу и чињенице да је изнедрила многа велика имена која су оставила значајан траг на овом поднебљу, „Борба“ је годинама вредно радила на очувању свих докумената и фотографија који причају причу великог дела наше занимљиве историје. „Борба“ данас с поносом може да се похвали својом архивом, која садржи непроцењиво богатство текстова, сведочанстава и фотографија целе једне епохе почев од првих примерака Борбе, Времена, Политике, Спорта, Новости до многих других који се данас и даље свакодневно обрађују и чувају. Новинска документација и фотодокументација чине најбогатије службе, како у новинском тако и у фото материјалу, на простору не само данашње Србије већ и читаве бивше Југославије. Фотодокументација Борбе једна је од најкомплетнијих и најопремљенијих, с више од 200.000 различитих фотографија, од којих неке до данас нису нигде објављене. Изузетно значајна је и област “Биографије”, која подразумева обрађене податке свих значајних личности Србије и света. У склопу новинске документације налази се и богата библиотека, чији фонд чини преко 30.000 наслова, од којих нека спадају и у стару, ретку грађу. Обе службе изузетно су драгоцене за рад новинара, нарочито истраживачког новинарства, писање књига, монографија и друге врсте истраживања. Борбина ризница знања увек је на располагању, а кућа “Борба” вредно ради на дигитализацији свих издања у својој архиви у циљу очувања ових посебности које представљају непроцењиву културну баштину Републике Србије.
Борбин фића
Прва застава 750 произведена је 18. октобра 1955. у Крагујевцу, а аутомобил миленијума, како је ово возило називано, имало је више од пола милиона становника бивше Југославије. Овај вољени “Заставин” аутомобил још је познатији по популарном надимку фића. А надимак је дошао од јунака из стрипа. Наиме, у време појављивања овог аутомобила, у листу Борба је излазио стрип “Курир Фића” Милорада Добрића. Тако је име главног јунака поменутог стрипа послужило да се и први национални аутомобил од миља тако назове. Фића остаје стога као још једно велико име које се може везати за Борбу.
Као “јунак” на великом платну, фића вероватно остаје најзапаженији у култном остварењу “Национална класа” и то као моћни четвороточкаш Флојда, ког је маестрално одиграо Драган Гага Николић.
аутор ИВАНА ЗОРКИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ