Четрнаеста Европска ноћ истраживача - „Светлост науке” биће одржана у 24 градa Србијe

Диносауруси, гејминг, Фибоначијев низ, рециклажа, сценски плес, нучни циркус, Коко Шанел, Платон и Леонардо, само су неке од тема у фокусу 14. Европске ноћи истраживача

Највећа и најатрактивнија научна манифестација у земљи, Европска ноћ истраживача, биће одржана четрнаести пут ове године, 29. и 30. септембра од 16 до 22 сата у 24 града широм Србије под слоганом „Светлост науке”.

Као и сваке године, програми су потпуно бесплатни за посетиоце.

Европска ноћ истраживача дешава се у исто време у 26 земаља Европе, са очекиваном посетом од око милион и по људи.

У Србији ће ово научно дружење бити организовано у следећим градовима: Београду, Чачку, Крагујевцу, Трстенику, Нишу, Лесковцу, Рановцу, Рековцу, Зајечару, Неготину, Новом Саду, Шапцу, Кикинди, Крушевцу, Пријепољу, Прибоју, Новој Вароши, Параћину, Јагодини, Свилајнцу, Деспотовцу, Пироту, Инђији и Ћуприји.

У њима ће научници на забаван и инспиративан начин показати како то све наука обликује свет и утиче на наше свакодневне животе – изненадићете се где се све крије и колико може бити занимљива!

Кроз савршен спој едукације и забаве биће представљена најновија достигнућа из многих природних и друштвених научних области кроз радионице, изложбе, игре, такмичења, квизове или уживо извођење експеримената.

– Ово је јединствена прилика да публика кроз забаву научи нешто од истраживача, али да и истраживачи, кроз директан контакт, науче нешто од публике. Последњих година смо били сведоци одређеног нивоа неповерења према појединим научним достигнућима, те је ово прилика да истраживачи сазнају како их публика види, да чују њене дилеме и одговоре на њих – каже проф. др Биљана Шљукић Паунковић, координатор пројекта.

Већ по традицији, најбогатији програм биће одржан у Београду.

Посетиоци ће моћи да науче како таблете испоручују лек, како се прави вештачка кост, како се пише нечије име на језику ДНК или како изгледа њен низ сачињен од гумених бомбона, те како се добија гориво из будућности.

Биће у прилици да ћаскају са вештачком интелигенцијом, да открију тајну боја воћа, магичних коктела и заштите од УВ зрачења и добију одговор на питање да ли бактерије могу да рашчисте депоније.

У Луки Београд 30. септембра у 20 часова бенд „Гладни научници” одржаће концерт и показати како су музика и наука неодвојиве једна од друге.

Програм Новог Сада обухвата вештачку интелигенцију, рестаурацију, форензику, уметност кроз употребу хемијских експеримената и инструмената, као и друге феномене, уз занимљиве компарације и дегустације.

Чачак је у фокус поставио еколошке проблеме и одрживи развој, уз акценат на потребу за рециклажом.

Град Шабац бавиће се диносаурусима, заштитом угрожених подручја и биљних и животињских врста, организоваће потрагу за музичким наслеђем овог града и презентоваће 3Д моделе неких од најзначајнијих културно-историјских споменика древних цивилизација.

Ниш је објединио уметност, технику, музику и вештачку интелигенцију, а посебну атракцију ове године представљаће радионица која демонстрира експеримент тзв. ходања по води.

Град Крушевац добиће Дневну дозу науке, а донеће нам и дешавања из света ботанике, геометрије, емоционалне интелигенције, музике, плеса и QР кодова.

Зајечар је ове године предност дао „гејмингу“ као тренутно најразвијенијој индустрији забаве у свету.

Посетиоци у Неготину кренуће на пут око света за 60 минута.

Кикинда је своје научне тенденције сместила под окриље музеја и историјског, културног и археолошког наслеђа, уз причу о једном од најзначајнијих уметника свих времена – Леонарду да Винчију.

Лесковац је успешно спојио науку и уметност кроз активности у вези с археологијом, сценским плесом, математиком, биологијом, хемијом и медицином.

Кроз призму хемије, физике, математике и биологије, Рановац истражује становнике морског дна, трикове Гугл преводиоца, Капрекарову константу и Фибоначијев низ, Коко Шанел и рециклажу, облаке, шаховску и технику оригамија…

Прогам у Крагујевцу је замишљен као тачка сусрета научног кафеа (ЛАБКАФЕ), подкаста, научне шетње кроз град, те науке и историје које стоје иза феномена фотографије, као и великог литерарног конкурса за ученике.

Научници у Пријепољу и Прибоју ће посетиоцима открити нове и потпуно безбедне изворе енергије, док ће у Новој Вароши главна тема бити „Флуоресценција – шта то сија у мраку?”

Као увод у Европску ноћ истраживача биће одржана Европска недеља истраживача, која почиње 25. септембра.

– Од како је 2016. отворен велики број научних клубова широм Србије, из године у годину примећујемо код наших колега евидентан напредак у разумевању, обради и презентовању наука што, недвосмислено, потврђују и овогодишњи програми током Недеље истраживача – истиче Дарије Јаношевић, један од координатора пројекта.

Европска ноћ истраживача организује се уз подршку Европске уније, са циљем да на занимљив начин афирмише истраживаче и науку, представи шта они раде и подстакне младе да се определе за научно-истраживачку каријеру.

Ова велика научна авантура у Србији реализује се кроз два пројекта: РеФоцус Арт и СциенцесЦоол.

Координатор пројекта РеФоцуС Арт (Роад то Фридаy оф Сциенце анд Арт) је Центар за промоцију науке у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институтом од националног значаја за Републику Србију, Природно-математичким факултетом из Ниша и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.

Координатор пројекта СциенцесЦоол (Сциенце он тхе мове – фром лаб то стреетс & сцхоол) је Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду у партнерству са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Пројекти су финансирани из програма „ХОРИЗОН ЕУРОПЕ“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири”.