Пуне четири деценије, вајар Милутин Ранковић из Лајковца другује са длетом, чекићем и дрветом, а најчешће са ко зна колико старом храстовином коју вади са дна најславније српске реке Колубаре. У дрвету, али и камену, ствара ликове из српске историје, вере, културе, свеце, монахе и ратнике.
Четири деценије уметничког стажа Милутин Ранковић обележио је на сцени и галерији “Театра 78” у Београду, изложбом скулптура и делима више од 30 сликара и примењених уметника из Србије и иностранства, његових пријатеља. Јубилеј су, уз бројну публику, обележили и београдски хор “Смиље”, етно-групе “Праскозорје”, “Од бисера огрлица”, те глумица Снежана Савић.
Од 1982. године имао је више од 200 изложби у Србији и иностранству, његови радови налазе се у галеријама, музејима и приватним колекцијама широм света. На Михољској превлаци код Тивта, 1997. рукопроизведен је у свештеног иконописца – дрворезбара Српске православне цркве. Један је од оснивача Српског академског друштва “Византија” у Београду. За уметнички рад, добио је, између осталих признања, Златну значку КПЗ Србије, Медаљу Савеза Срба Француске и Грамату Савеза уметника Руске Федерације. Његова скулптура, као јединог страног аутора, изложена је у Богородском музеју у Москви, а у престоници Русије, на Факултету уметничких заната, својевремено је одржао мастер-час.
Фото: Википедија