Читамо да бисмо били мање усамљени

МИЛИЦА МАРКОВИЋ, БИБЛИОТЕКАРКА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО

Драга омладино, решите се предрасуда, свратите у најближу библиотеку и запловите у свет књига јер књиге подучавају, забављају, лече и дају одговоре на све недоумице скојима се сусрећете

У процесу одрастања и васпитања деце књи­га је незаобилазна. Данас постоји богат избор сликовница и књига за децу различитог узра­ста да је немогуће, али и недопу­стиво, заобићи их.

О томе колико је битно читати и колико је за интелектуални ра­звој младог човека важна књига за Борбу говори Милица Марковић, дипломирани библиотекар из Народне библиотеке у Смеде­реву.

– Живимо у доба вртоглавог технолошког напретка, у ком интернет и дигиталне техно­логије чине саставни део наше свакодневице. Мишљења сам да се данас чита, али су садржаји којима приступамо шаренолики. Обичан дан модерног човека се не може замислити без макар једног прочитаног реда, али питање је колико нам је такво читање ко­рисно ­ истиче Марковићева на почетку разговора.

Према речима наше саговорни­це, најчитанија је белетристика, најпре са љубавном тематиком, затим породичне саге и неизос­тавни научно фантастични сери­јали. Бестселери и награђивани наслови сами налазе пут до чи­ талаца, а библиотекари се труде да понуде читаоцима квалитетно штиво, које, стицајем околнос­ти, није довољно промовисано у јавности.

ЧИТАЊЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Колико је дигитализација ути­цала на папир и оловку? Да ли је то узрок мањег читања и друже­ња с књигом међу омладином? Ово су само нека од питања која постављамо сваког дана, посебно старије генерације.

­Неретко се појам дигитализа­ције погрешно тумачи. Процес дигитализације није осмишљен да би се књига превазишла, на­против, дигитализација омо­гућава заштиту, али и неогра­ничену употребу књижевне и некњижевне грађе. Умберто Еко у свом делу “Не надајте се да ћемо се решити књига” говори о савршенству књиге, као изума, и наводи да је књига као точак, када сте је једном измислили, не можете ићи корак даље. С тим у вези, дигитализација, интернет, електронска књига представљају само допунске елементе штампа­не књиге ­истиче Марковићева

КЊИГА – ЧОВЕКОВ НАЈБОЉИ ДРУГ

Не тако ретко могли смо да чу­јемо од својих првих школских дана, од наших учитеља, да је “Свеска огледало ђака, а књига огледало душе”. Читање је ва­жан елемент човековог интеле­ктуалног развоја, читајући неки роман, ми живимо неки други, туђ и имагинарни живот, зато се с правом каже “Читалац живи хиљаду живота пре него што умре… Човек који не чита књиге живи само један” (Џорџ Мартин, прим. аут.).

– Често у фразама попут ове: “Књига је човеков најбољи друг” наилазимо на велике истине. Сваког дана се сусрећемо са корисницима који нам потврђују важност књиге у својим животима. Књига је наш верни прати- лац, уз њу сазнајемо, учимо, веселимо се, али и патимо, а добро одабрана књига оставља осећај попут катарзе у психолошком смислу. Када узмемо у обзир све могућности које нам се читањем отварају, долазимо до закључка да је књига човеку можда и више од најбољег пријатеља – наводи саговорница, па додаје:

– Драга омладино, решите се предрасуда, свратите у најближу библиотеку и запловите у свет књига јер књиге подучавају, забављају, лече и дају одговоре на све недоумице с којима се сусрећете. На питање шта нашим читаоцима препоручује да прочитају током лепих, летњих дана наша саговорница каже да свакако неће погрешити ако одаберу неке од великана наше књижевности попут Андрића, Дучића, Црњанског или Пекића.

– Када је у питању страна продукција, скренула бих пажњу на норвешког писца Јустејна Гордера и његов роман “Девојка са поморанџама”, али и на роман “Дезоријентисани” Амина Малуфа, француског писца либанског порекла – издваја библиотекарка из Смедерева.

аутор: Кристина Антић

ФОТО: MM FOTO NBSD