Чувар вредног наслеђа

ЈЕЛЕНА МЕДАКОВИЋ, ДИРЕКТОРКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

У збиркама је 180.000 предмета и око 50 легата, а музеју је поверен и недавно откривени споменик Стефану Немању

Музеј града Београда је основан 1903, а да нас је 180.000 предмета у музејским збиркама и око 50 легата. Овом музеју на чување јповерен и недавноткривени Споменик Стефану Немањи, а на челу ове установе налази се Јелена Медаковић, иза које је богато искуство, стицано на пројектима у Заводу за заштиту споменика на Косову, али и бројни други пројекти.

Стефан Немања је најзначајнији српски владар, велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића

Музеј Града Београда баштини артефакте у распону од 8.000 година старости и установа је која најбоље сведочи о континуитету живота на овом простору и свим аспектима историје нашег трајања. Најзначајнији појединци своје легате оставили су нашој установи на старање за вечност каже Медаковићева на почетку разговора за Борбу, али одмах и закључује да је споменички комплекс Стефану Немањи природно придодат Музеју Града Београда речима:

– Као објекат са комплексном техником, која омогућава функционисање комплекса, а тако и самом захтевном и широком лепезом програмских активности које споменик нуди, неопходно је кустоско, конзерваторско и те хничко бављење овим објектом. Споменик је израђен изузетно комплексним вајарским и сликарским техникама и не ради се само о ливењу бронзе већ имамо и сцене урађене у барељефу, мозаик је рађен од венецијанске пасте, а који се налази у унутрашњости споменика, а постоје и делови од стакла. Музеј Града Београда, као матична установа заштите, управо има капацитете да се спомеником бави. Наравно, изазов нам је, али и за довољство, што смо у прилици да и своје капацитете испитамо и унапредимо, одговарајући на овако комплексани, превасходно, динамичан задатак. Насупрот музејским активностима које знају да буду у мало споријем моду, овакав споменик тражи свакодневно 24 часовно бављење, у чему уживам. Александар Рукавишњиков је посетио трг и споменик. Сусрет с њим је оставио утисак на мене. Надам се да ће и нашим суграђанима и, уопште Србији, бити боље предочен његов пребогат уметнички опус. Лично ћу учествовати у то- ме јер мислим да смо обавезни да га више упознамо и представимо. Изузетно богат и плодан рад Рукавишњикова није код нас довољно познат.

НОВА ПОСТАВКА МУЗЕЈА ИВЕ АНДРИЋА Тренутно смо представили Први Београдски урбанистички план, урадили смо и интересантну апликацију која омогућава да упоредите стање на плану и тренутно стање на терену у Сали под сводовима у Конаку кнегиње Љубице. У Ресавској припремамо фантастичну ретроспективу Мире Бртке, одлична, значајна уметница на светској сцени присутна и необична за наше поднебље, То ће бити велики пројекат, на срећу, у могућности смо да још мало пре затврања зграде радимо у том простору. Припремамо нову поставку у Музеју Иве Андрића за крај године и радимо пуном паром на завршетку радова у Завичајном музеју у Земуну. Наравно, сви легати имају поставке и своје програме, а радимо на програму везаном за Стефана Немању и очекујемо прве веће туре – издваја саговорница.

Под окриљем Музеја града Београда налазе се и Конак кнегиње Љубице, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Завичајни музеј у Земуну, Завичајни музеј у Младеновцу, Музеј Иве Андрића, Бањички логор, Ар- хеолошко налазиште Бело брдо, Винча, Спомен-кућа Степе Степановића, Музеј Томе Росандића, Легат Гаспаревић, као и Легат икона Секулић. Али Музеј града Београда од оснивања нема сталну поставку, која би објединила период од праисторијске до савремен културе. Како би и коначно добио јединствени изложбени простор, музеју је 2006. додељена зграда у Ресавској улици да би коначно и српска престоница добила репрезентативни музеј.

– Радове на објекту у Ресавској 40 води Секретаријат за инвестиције, сви датуми и детаљи у вези са динамиком радова и процедуре у рукама су наших колега из тог секретаријата. Музеј и уметници окупљени око музеја раде на поставци и припремању огромног броја артефаката да након више од једног века угледају светлост дана и буду представљени музејској публици – наводи директорка.

Иако тешка година, мени је донела и изузетне пословне могућности, каже Медаковићева

Иза нас је тешка година за све, а посебно за културу. Питамо директорку музеја шта би она из 2020. издвојила?

– Иако тешка година, мени је донела и изузетне пословне могућности. Омогућила ми је неки мир, захваљујући ком сам много пројеката покренула, а који су дали добре резултате. Издвојићу велику посећеност изложбе слике Уроша Предића, чувене “Косовке девојке”, која је била изложена у Конаку кнегиње Љубице и у Скупштини града Београда, као и поставке десет дела Паје Јовановића, која су послужила као инспирација познатим фотографима за рад. Читав декор изложбе, амбијент, као и изузетан број предавача, допринели су да привучемо велику пажњу медија. У свом фонду чувамо вредан примерак “Београдског четворојеванђеља”, прве књиге штампане у Београду 4. августа 1552, тесмоу Конаку кнегиње Љубице имали и ту изложбу. Сама књига показује да је Београд и у то време предњачио у свему – наводи Медаковићева.

Сунчица Николић

ФОТО: МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА