Музеј веспи, дом чувеним италијанским двоточкашима
Својом поставком модела насталих 1949-1978. музеју може да парира једино италијански музеј у Понтедери
Музеј веспи у Београду, отворен 2012, представља носталгичан дом за 40 хронолошки изложених модела добро познатих италијанских двоточкаша.
Овде се можете упознати са свим тајнама овог легендарног скутера, сазнати техничке карактеристике и како се веспа развијала, али и чути многе
занимљиве и романтичне приче из неких прошлих времена.
Јарких боја и упечатљивог изгледа, ова колекција се састоји од модела насталих у периоду од 1949. до 1978. и најбоље сведочи о некадашњем статусу Београда, као балканске престонице веспи.
Музеј представља приватну колекцију Владана Константиновића и његовог покојног кума Зорана Лубурића Лубуре. Данас Владанови синови Богдан и Никола, наследници страсти према овим двоточкашима, заједнички учествују у послу с оцем.
– Отац је почео са скупљањем веспи још пре мог рођења, а брат и ја се трудимо да наставимо ову породичну традицију.
План нам је да ширимо причу с иновативним идејама, а с обзиром на то да смо млађи, доста пажње посвећујемо и тим естетским сегментима, па, рецимо, волимо да гардеробу уклапамо с бојама веспе – истиче Никола Константиновић.
Владан се још шездесетих година заинтересовао за ова возила, увидевши да она имају велику популарност међу девојкама.
Своју прву веспу купио је са 16 година, а четири деценије касније успео је да направи позамашну колекцију и отвори приватни музеј ком, поставком, може да парира једино италијански музеј у Понтедери.
– Зоран Лубурић Лубура, заједно са мном, био је главни иницијатор да се, након изложбе у Галерији Прогрес 2012, отвори и музеј посвећен веспама.
Суштина овог музеја није само да евоцирамо успомене већ и да чувамо традицију Београда из шездесетих година, за који су везане многе
романтичне приче, од освајања девојака до разних дружења и дугогодишњих пријатељства – наводи Владан Константиновић.
У изложбеном простору је 38 веспи и два трицикла и сви су у функцији и возном стању, па тако и она из 1978, када је, према Владановим речима,
произведена последња права веспа.
Тих година, наиме, прешло се са мануелних мењача на аутоматске и убачена је гомила пластичних делова.
-Четрдесет година требало ми је да сакупим веспе које су данас изложене овде. Свака је рестаурирана и у возном стању, неке од њих су у оригиналном издању, као када су изашле из фабрике, док су неки од модела помоћу маште урађени по личном нахођењу – објашњава Владан.
Како смо овде сазнали, сваки национални музеј мора да поседује веспе у бојама националне заставе, те се на самом улазу налазе три веспе у српској тробојци.
Најстарија потиче из 1949. и оригиналне је боје, ту је, затим, немачка веспа, према многим мишљењима најлепша, и карактеристична по фару за маглу на доњој страни, као и веспа посвећена првом рекету света.
– Новак Ђоковић је пре неколико година посетио музеј и након тога сам му, у знак захвалности, посветио посебну веспу. Осликана је специјалном ер браш техником и на њој се налази његов лик, српска тробојка и аутограм нашег шампиона – наводи Константиновић.
Један од највећих београдских шмекера Драган Николић Гага својевремено је, такође, посетио овај музеј, тако да је изложена и његова
фотографија поред најстаријег експоната.
Оно што музеју, поред упечатљивих веспи, даје посебност јесте то што је иза сваког модела заиста посебна прича.
– Да би нека земља могла да производи веспе, потребна јој је посебна лиценца од фабрике.
Како је Руси нису добили, направили су своју верзију од лима, тежу 30 килограма и робуснијег облика, а названа је вијатка, по малој реци у Сибиру.
Код нас у музеју се овај модел зове транссибирска.
Такође, имамо веспу која објашњава како су се Французи сналазили: на двоточкаше су стављали педале, да би били регистровани као бицикли, те су и млади могли да их користе – објашњава Никола.
Музеј у Раковици открива како је веспа од јефтиног превозног средства прерасла у синоним за луксуз и имиџ, зашто су веспароши били на добром гласу, али и како је због крадљиваца и, најчешће зими, завршавала у момачким собама.
Посебан сегмент чине фотографије веспи на познатим београдским локацијама, које су под називом Београд на Веспи припремљене за изложбу у оквиру манифестације Ноћ музеја.
Остатак простора испуњен је макетама, наградама, стручном литературом, сувенирима, а ту је и пано пријатељства, испуњен плакатима и шаловима веспа клубова широм света.
– Већ пет година учествујемо у манифестацији Ноћ музеја и, поред редовне поставке, увек имамо нешто и у додатном програму попут позоришне представе, документарца и музичког фестивала.
Увек пропратимо допринос и утицај феномена веспе у разним сферама културног и уметничког живота.
Такође, учествујући на скуповима олдтајмер веспи широм Европе, постали смо део породице Registro Storico Vespa и заједно с њима, чувамо
шармантну традицију овог двоточкаша и преносимо посетиоцима музеја – истиче Никола.
Хуманост као улазница
Музеј има хуманитарну мисију јер, уместо улазнице, донира фондацији Буди хуман. Уколико желите да га посетите, потребно је само да пошаљете СМС са 3030 са укуцаним бројем 1 у телу поруке.
– Ову јединствену колекцију на Балкану можете посетити само уз добру вољу, а највећа награда за нас биће ваш задовољни осмех након што погледате поставку. Увек истичемо да нам је много важнији осећај да смо помогли некоме коме је то заиста потребно него да наплатимо улазницу – поручује Никола Константиновић.
Оса на два точка
Веспа на италијанском значи оса. У питању је бренд скутера који производи фабрика „Пјађо”. Карактеристичног дизајна, малих точкова и умерене снаге, с временом је постала симбол слободног начина живота, моде и стила.
Уникатан стил и пастелне боје довели су веспу до многих модних базара, реклама и догађаја. Светски познати брендови одеће често
су рекламирали своје комаде управо уз ове двоточкаше, а неретко је веспа била и главна „глумица” у многим култним филмовима и серијама.
Фото: Наталија Кунић