Чувари културног наслеђа

Посебно признање Фондације „Архитекта Александар Радовић“

Друштво грађана Подбаре Алмашани изборило се за очување и рехабилитацију Алмашког краја, најстарије централне градске зоне у Новом Саду

Фондација „Архитекта Александар Радовић“ из Ниша, од свог оснивања 2016, сваке године додељује признање у циљу развоја и афирмације области заштите непокретних културних добара и архитектонског стваралаштва младих стручњака.

Свакога септембра тим поводом се отвара међународни конкурс, који траје до средине јануара.

Намењен је младим архитектама, урбанистима и
просторним планерима до 40 година старости који су већ остварили неке резултате на пољу заштите непокретних културних добара.

Досад јешест изузетних инжењера архитектуре понело ово одличје: Раде Мрљеш, Оливера Николић, Ана Момчиловић Петронијевић, Александра Мирић, Невенка Новаковић и Мирко Сатанимировић.

Ове године, уместо главне награде, фондација је први пут доделила посебно признање, намењено организацији или појединцу, невезано за архитектонску струку, под условом да су њихове активности или пројекти такође усмерени на област заштите културног наслеђа и да су у директној вези с циљевима деловања фондације.

– Добитник овог првог посебног признања је Друштво грађана Подбаре Алмашани. Они су, у процесу који траје од 2005, успели да се изборе за очување и рехабилитацију Алмашког краја, најстарије централне градске зоне у Новом Саду – каже за Борбу Елена Васић, на чију иницијативу је фондација и основана.

Први мештани Алмашког насеља, из којег је изникао Нови Сад, дошли су из бачког села Алмаш 1717. и населили тадашњи Петроварадински шанац данашњи центар града. Обнова Алмашког краја почела је у фебруару 2023. и у наредних шест година у плану је реконструкција око 600 кућа у 20 улица.

ЗНАЊЕ ПРЕДАКА КАО ИНСПИРАЦИЈА

Васићева објашњава како област конзервације и рестаурације није много популарна међу младим архитектама, вероватно због “мањка свести о чињеници да се управо у нагомиланим знањима и искуствима наших претходника и предака крију врхунске идеје и инспирација”.

Мала тајна великих пројектаната савремених зграда лежи управо у одличном познавању историје архитектуре.

Такође, комплексни односи у простору и њихово успешно усклађивање треба да почивају на наслеђеним вредностима, па се ова област директно односи и на урбанистичко и просторно планирање, али и на многе друге стратешки важне области развоја земље.

– Енергија коју имају млади на почетку своје каријере јединствена је и непоновљива. Уколико им тада не пружимо подршку, изгубићемо бесповратно тај непроцењиви капитал за бољу и светлију будућност. То је разлог зашто се трудимо да кроз бројне едукативне програме привучемо младе и заинтересујемо их за културно наслеђе. Интересантно је да се они који дођу једном на наше радионице и летње школе, обавезно враћају и следеће године, али и да је, према правилу, много више девојака заинтересовано за наше пројекте. Ми им пружамо подршку и у даљем раду и каријери, а неки од добитника признања и волонтера су сада ангажовани на различитим пословима и функцијама у оквиру фондације – објашњава саговорница Борбе.

ИЗУЗЕТНА ЛИЧНОСТ

Угледни нишки архитекта и конзерватор Александар Радовић (1943-2015) био је по много чему изузетна личност. Као човек и стручњак, имао је низ квалитета који су у комуникацији с другима, а посебно с младим стручњацима, чинили да добијете сву потребну подршку и сигурност, наводи Елена Васић.

Како истиче, у периоду када је била директор Завода за заштиту споменика културе у Нишу, сматрала је да је то био идеалан тренутак да се учини нешто што ће, пре свега, очувати успомену на лик и дело Александра Радовића, који је готово 30 година руководио овом веома значајном институцијом.

– Као неко ко је имао ту срећу да с њим сарађује и од њега учи, осетила сам потребу да исто пренесем на млађе генерације јер знам колико је то мени значило на почетку каријере. Захваљујући бројним колегама и пријатељима, успели смо у томе и наша мисија траје и данас – каже Васићева.

БОРБИНА НАГРАДА ЗА АРХИТЕКТУРУ

Александар Радовић био је и добитник престижне Борбине награде за архитектуру за обнову конака Манастира Прохор пчињски на шумовитим обронцима планине Козјак, недалеко од Врања.

– Сигурна сам да је за њега то била велика част. Поред заиста многобројних признања, Борбина награда у то време је засигурно била једна од најзначајнијих. Имала сам ту срећу да ми један од првих радних задатака буде управо обнова фасаде цркве Манастира Прохор пчињски, тако да сам, поред увида у обимну документацију, могла на лицу места да чујем и бројне приче о изазовима с којима су се сусретали приликом реализације овог пројекта и то од самог Александра Радовића – са поносом истиче Елена.

Осим бројних пројеката које је осмислио и спровео на непокретним културним добрима, Радовић је радио и на пројектовању нових, модерних објеката.

То су бројне породичне куће и виле, али и значајни јавни објекти, као што су Душанов базар и Хиландарски метох у Нишу. Опус његовог стваралаштва и деловања сврстава га у групу најзначајнијих и најплодоноснијих конзерватора Србије свих времена.

300 ГОДИНА НИШКЕ ТВРЂАВЕ

Елена Васић је сада сарадник у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу, чији је истраживачки рад овековечен најзначајнијим европским признањима попут Награде Европе Ностре и Гран-прија Европске уније за Студију заштите села Гостуша у општини Пирот.

– Завод покрива 40 јединица локалних самоуправа и рад у њему представља заиста леп, динамичан и изазован процес. На десетине студија валоризације и заштите појединачних објеката и читавих простора општина или неких других целина проистекло је из боравка на терену и документовању, али и из проучавања архивске грађе. Тренутно руководим израдом студија које се односе на валоризацију индустријског наслеђа у Нишу, као и на заштиту Манастира Пресвете Богородице код Пирота, а у току је и велика обнова Манастира Св. Јована Богослова у истом крају. Актуелно је и неколико пројеката обнове Нишке тврђаве јер се ове године навршава 300 година од њене изградње – закључује Васићева.

Брига о наслеђу је брига о идентитету

Удружење грађана за заштиту културног наслеђа Алмашани настало је 2005. из потребе да свој крај очувају од “урбицида”, који би га задесио да је остварен предлог за пробијање саобраћајнице кроз срце краја, тик поред најстарије православне цркве у граду.

Ова акција препозната је као прва успешна грађанска урбанистичка иницијатива у новијој историји Новог Сада, пише на званичном сајту Алмашана.

У овом делу града смештене су и нова зграда Матице српске и Јовина гимназија.

– Брига о наслеђу не значи улепшавање града, то је, пре свега, брига о нашем идентитету – поручују Алмашани.

Фото: Фондација