Да би слика постала успомена, мора да садржи тајну и лепоту

ЈЕЛЕНА ГАВЕЛА, ЛИКОВНИ УМЕТНИК И ИЛУСТРАТОР

Илустрације могу бити први корак ка стварању будућих уживалаца ликовне уметности

Дечје књиге су ту да с мало речи, уз упечатљиве илустрације, своје поуке деци дубоко урежу у сећање, стварајући успомене којима се радо враћају. “Kуда плови плава вила земљана” је књига Бранкице Јовановић, с јасном поруком и визијом зеленије и чистије планете, о чему је важно развијати свест код деце од најмлађег доба. Посебан печат живописним и упечатљивим цртежима и илустрацијама дала је Јелена Гавела, илустратор ове књиге, уврштене у културно наслеђе Србије.

– Илустрације могу бити први корак ка стварању будућих уживалаца ликовне уметности, али, сам садржај је, ипак, пресудан зато за дечје око треба бирати увек оно најквалитетније – каже у разговору за Борбу Јелена Гавела, ликовни идејни творац књиге “Kуда плови плава вила земљана”.

Илустрације за данашње дечје књиге подложне су буквализму, једноставности, с мало или чак нимало кретивности. Да ли сте приметили овај тренд?

– Kада мало боље размислим, слажем се да постоји тај тренд, мада могу рећи да се ја трудим да ми се око не задржава на њему и често ми се дешава да запазим фантастичне илустрације које се уклапају у наше време и савремене су. Мислим да није проблем у једноставности, него шта говори та илустрација и коју вам причу прича. Једном приликом, чекајући ред код педијатра, у руке ми је дошла књига коју је писао Умберто Еко а илустровао Еуђенио Kарми и одушевила сам се колико је било једноставно, а богато надахнућем. У многим случајевима бих једноставности дала предност, али само оној која је плод труда и размишљања, што се на илустрацији види.

Зашто је важно да илустрације за дечје књиге буду живописне и креативне?

– С једне стране, важно је, као и све што дете посматра, јер тако учи, а с друге, деца слике претварају у успомене, а успомене су много важне. Да би једна слика постала успомена и наставила цео живот да живи у том човеку, она мора да садржи неку тајну и лепоту.

Kако одлучујете ком делу приче/песме ће припасти илустрација?

– Обично имам одштампан текст, а затим око текста бележим идеје и скице. Постоје делови приче који су битнији или упечатљивији, било да је то одређени догађај, призор, сусрет или осећање, нешто што оставља јак утисак. Такође, треба представити ликове, дати им душу и карактер и све то постићи у једној скици. Онда на ред долази уметников печат, додатак причи која већ постоји, кроз илустрацију или нешто ново што се везује уз причу. Тако би изгледао један рецепт за моју илустрацију.

Одакле црпите инспирацију?

– Највише од људи и људских особина, али може још свашта ту да се дода. Стално мислим на оно што радим и онда тражим решење у свему што ме окружује. Увек се нешто нађе, ако не решење, онда идеја за нешто следеће. Потрага за инспирацијом је као кад тражиш неки интересантан камичак на плажи – увек ћеш нешто наћи.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА