Дан државности Републике Србије

Дан државности Србије прославља се 15. и 16. фебруара, а установљен је у знак сећања на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак. Такође, обележава се и као Дан уставности Србије, у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије, познатији као Сретењски устав. Дан државности славио се до настанка Краљевине СХС, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002.

Збор у Орашцу представља окупљање српских устаника умаклих пред „сечом кнезова“, који је организовао Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, одржаног  на хришћански празник Сретење Господње у Орашцу, код Аранђеловца. Тада је око три стотине устаника одлучило да се бори против Турака, а за вођу устаника на Орашачкој скупштини изабран је Карађорђе.

Устав Књажевства Србије, познатији као Сретењски устав, је први српски устав који је саставио Димитрије Давидовић, а донет је у Крагујевцу давне 1835. Уставом је извршена подела власти на извршну, законодавну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Њиме је Србија, прва на Балкану укинула феудализам, и он представља један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих уства свог доба. Данас се оригинал једног од највреднијих аката Новог века на Балкану, који је повезао и укоричио Глигорије Возаровић, чува у Архиву Србије.

Сретење Господње се код хришћана слави 40 дана након Божића, у знак сећања на догађај када је Девица Марија донела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм. У народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето, па тако ако овај дан буде сунчан, а медведи уплашени од сопствене сенке се врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Фото: Википедија