Међународни Дан менталног здравља је 10. откобар. На овај дан је потребно да се подсетимо колико је ментално здравље значајно за свакодневно функционисање, када треба сести насамо са собом и проверити да ли је наше ментално тело гладно, да ли се развија у жељеном правцу, да ли нас нешто боли.
Ментална болест је здравствени проблем који у значајној мери слаби могућности особе да мисли, осећа и дела, изазива стрес и осујећује функсионисање особе у важним животним областима. Ментална болест има много имена, класификација, начина презентовања, али заправо је једно заједничко: кочи особу да оствари своје потенцијале, да буде задовољна собом, светом око себе, функционише у друштву…
Разлика коју правимо између менталног и физичког је овде најочигледнија. Кад је нечија болест повезана са телесним, исказујемо жаљење, нудимо подршку, посећујемо у болници, имамо много разумевања, стрпљења и бесни смо на болест која је захватила нашег рођака, пријатеља, познаника. Али када је неко ментално болестан? Уплашимо се, склонимо се, зажмуримо, не разумемо, немамо стрпљења.
Да ли сте знали да се, када доживимо социјално одбацивање, активирају исти рецептори мозга као и када доживимо физичку повреду? Усамљеност боли. Људима који имају ментални проблем је подршка потребна, а управо су за то ускраћени. Ментална болест није заразна, али равнодушност јесте.