Дух авангардног и атрактивног

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ПАЛАТА УМЕТНОСТИ “МАДЛЕНА”

Ово треба да буде место сучељавања идеја, стваралачког полета, гостовања страних уметника што виших домета, као противтежа одвећ великој понуди просечности, чак и кича

Након шест година осмишљавања и уређивања до најситнијих детаља, 19. септембра свечано је отворена Палата уметности “Мадлена”, за коју се може рећи да представља највећу и најсензационалнију институцију уметности у региону. Ово архитектонско ремек-дело, осмишљено према идеји Мадлене Цептер, простире се на 7.000 квадратних метара, а његова естетика заснована је на вишегодишњем интересовању, праћењу уметничких тенденција и догађаја у светским кулурним центрима, на редовном додиру с достигнућима у литератури, музици, театру, ликовним уметностима, као и обиласцима многих великих музеја.

– Мој однос према архитектонским решењима током адаптације зграде Палате уметности проистицао је из мојих искустава и знања, из укуса који се у мени формирао. Тачно је да је коначни изглед палате, ентеријер, распоред и функционална намењеност простора плод мојих размишљања и хтења, али не смем да потценим креативни удео тројице архитеката: Зорана Симића, Владана Ђукића и Зорана Алексића – поручује госпођа Цептер.

Палата неће бити само пуки маузолеј, већ мултимедијални простор за реализовање више паралелних галеријских програма, од камерног позоришта до видео-пројекција, промоција, стручних скупова. Простире се на четири етаже, а поред ентеријера, који чини колекција на- мештаја брачног пара Цептер, који је сакупљан деценијама, ово здање садржи и биоскопску салу, камерну сцену за театарске форме с мање глумаца и интимне концерте, изложбени простор у приземљу, Музеј антиквитета, панорамске терасе, базен… Са свим могућностима које пружа, палата дефинитивно представља културни пункт у читавом региону. Колики значај оваква институција има за културу Београда и Србије, показаће се у годинама које долазе.

– Нема сумње да су изложени артефакти у музејима унутар палате по много чему јединствени и да допуњују укупну музејску палету Београда. Оно што желим да палата буде јесте место сучељавања идеја, стваралачког полета, гостовања страних уметника што виших домета како би то било, колико је год могуће противтежа јефтиним и лаким садржајима, одвећ великој понуди просечности, чак кича, комерцијалног шоу-бизниса. Очекујем и надам се да ће нас подржати медији, бар онај део који се залаже за аутентичне вредности, да ћемо остварити сарадњу с ТВ компанијама ради ширења оних вредности које ћемо покушати да остваримо и прикажемо – наводи Мадлена.

Према њеним речима, збивања у палати морају имати дух авангардног, али и атрактивног, да подрже креативни потенцијал, пре свега, младих, али и да буду мост између нас у Србији и оног најважнијег што се збива у сфери духа у савременом свету, па ће, стога, она дефинтивно бити у жижи интересовања културне јавности.

Када је реч о плановима за будућност палате, поред програма “Аполонијум”, који подразумева представљање нових идеја и креација појединих уметника, предвиђена су и јавна такмичења талентованих дебитаната у разним уметничким областима, наступи оратора, пројекције кратких филмских и телевизијских форми, годишњи концерти, сусрети писаца, различита гостовања, радионице и још много тога.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ЗОРАН ШКРБИЋ И МИЛАН ЂАКОВ