Дух Даблина на Дорћолу

ОТВОРЕН МУЗЕЈ ВИСКИЈА У СРБИЈИ – МЕСТО ЗА ПРАВЕ ХЕДОНИСТЕ

Ирци и Шкоти се вероватно никада неће сложити ко је први почео да производи виски какав данас познајемо

У Београду, на Дорћолу, отворен је Музеј вискија и бар, те ће први пут ван Ирске посетиоци имати прилику да доживе део туре из чувене “Џејмсон” (Jameson) дестилерије из Улице Боуу Даблину, једне од најпознатијих на свету. Поред обиласка, сви заинтересовани ће моћи, у посебно дизајнираном музејском бару, да пробају 25 различитих врста вискија који ће се служити на прави начин, за пуно уживање,у чашици од 0,05 л, а они који досад нису пробали коктеле од вискија, имаће могућност да то ураде у башти или салонском делу бара.

Музеј је направљен с циљем да што већем броју посетилаца пружи прилику да, поред дегустације ароме правог вискија, упозна слојевитост овог пића кроз историју његовог настанка. Уз занимљиве приче и анегдоте, у аутентичном ентеријеру, који са собом носи прави дух Ирске и Шкотске, упознаћете се са начином производње и свим врстама вискија, а након одслушаног предавања и темељне пробе, добићете серти- фикат као потврду о успешно проширеном знању.

Музеј у кући Андре Ђорђевића

Зграда Музеја вискија налази се у кући Андре Ђорђевића, у Улици Kнегиње Љубице 21. Саграђена је 1888. за министра правде и министра просвете Андру Ђорђевића (1854-1914) на Дунавској падини, у време када су имућне и угледне београдске породице почеле да насељавају овај, некада искључиво турски, део града. Зграда је данас непокретно културно добро и споменик културе. Невелика кућа с карактеристичном Госновом и уличном капијом преко које се улазило у двориште, па тек онда у кућу, обликована је у стилу академске архитектуре 20. века. Пројектант ове јед нопородичне стамбене приземнице је архитекта Андра Стевановић (1859-1929), професор Техничког факултета Ве лике школе у Београду. Ово је први изведени објекат аутора чији ће потпис носити пројекти за неке од најзначајнијих грађевина у Београду у наредним деценијама, као што је Народни музеј, Београдска задруга, зграда САНУ, Kућа Б. Марковића на Теразијама и друге.

„ВОДА ЖИВОТА”

Ентеријер самог музеја осмишљен је до детаља, па тако велику пажњу привлачи лустер направљен од боца џејмсона, зид прекривен дрвеним бурићима, као и мапа вискија која приказује места одакле потиче ово ексклузивно пиће, као и његову путању светом. Стручни водич Никола Спасенић открио нам је многе занимљивости и представио историју вискија од Месопотамије све до данашњих дана. Упознао нас је и с процесом производње, који се одвија према традицији чувене ирске дестилерије.

– Реч виски потиче од старог ирског израза uisce beatha што значи вода живота. Представља категорију жестоких алкохолних пића, која настају дестилацијом житарица и чувају се у бурадима или бачвама од храстовог дрвета. Најчешће се прави од јечма, ражи, овса, кукуруза и пшенице. Најпопуларнији виски потиче из Ирске, Шкотске и Сједињених Америчких Држава. Ирски виски је питак и мек и лежи у храстовом бурету минимум три године. Четири од пет главних марки ирског вискија производи се у дестилерији “Џејмсон” у Мидлтону. Оригинални ирски виски се дестилује у три казана (тзв. потстила) и нема карактеристичну арому. У оквиру нашег музеја налази се тродимензионални модел ова три бакарна казана који заједно представљају јединствени процес троструке дестилације, по ком је ирски виски познат широм света – објашњава за Борбу кустос Музеја вискија Никола Спасенић.

ВИШЕ КАО ЛЕК, МАЊЕ КАО ПИЋЕ

Дестилациони казан, као и реч алкохол, преузети су од Арабљана, односно из арапског језика. Поуздано се зна да су Египћани већ 3.000 година пре Христа дестилацију користили за производњу парфема. Ирци и Шкоти се вероватно никада неће сложити око тога ко је први почео да дестилише ферментисану комину и производи пиће које је, након више векова, усавршавањем производње вискија добило данашњи карактер.

Ипак, изгледа да је за производњу претече данашњег вискија најзаслужнији заштитник Ирске Свети Патрик, који је у петом веку увео употребу казана за дестилацију.

Вредни ирски калуђери су усавршили умеће дестилације, а њихове шкотске колеге су то умеће радо прихватиле. Рани писани документи описују uisce beatha више као лек, а мање као пиће намењено уживању, но, уз повећање производње вискија, уједно је почео и рат између власти и произвођача, који ни данас није окончан.

– У Ирској је производња вискија достигла врхунац 1779, када је било преко хиљаду лиценцираних дестилерија, док је у исто време илегалних било три до четири пута више. Ирски виски је у то време владао светом. Имајући у виду “лековита својства” вискија, упорност илегалних произвођача и очигледно добру продају дестилата, није јасно да ли су тадашњи становници Уједињеног Kраљевства били претерано болешљиви или су конзументи “чудотворни лек” узимали у превеликим дозама – додаје Спасенић.

БУРБОН И СКОЧ

Врсте вискија се разликују и по томе како и у којој мери се меша само пиће, као и по проценту алкохола који садржи, те се тако разликује и боја и мирис и укус. Након саме дестилације потребно је да виски одстоји најмање три године а, према потреби, и више. Што је дуже старио, то је виски бољи.

Занимљиво је да виски који је направљен из зрна кукуруза не мора да одстоји, већ се може одмах конзумирати.

Врсте вискија разликују се и по цени, која знатно варира. Најскупљи виски досад продат је октобра 2019. за невероватних 1,9 милиона долара; реч је о вискију макалан из 1926, који је 60 година лежао у бурету од вишњиног дрвета. – Постоји неколико врста вискија, које се највише разликују по начину прављења. Основна подела вискија је на молт (malt) и грејн (grain) виски. Молтсеправи од јечма, док се грејн прави од било које друге житарице. Ове две врсте се комбинују и тако настаје блендид (blanded) виски.

Најпознатије врсте вискија код нас, које се уједно и највише конзумирају, јесу бурбон и скоч. Бурбон је направљен од смесе која има најмање 51 одсто кукуруза, мора да садржи мање од 80 одсто алкохола и не сме да има адитиве. Овај виски се прави у Сједињеним Америчким Државама.

Скоч настаје дестилацијом смесе од слатког јечма, воде и квасца. Да би се добила жељена боја, користи се карамела, која даје и слаткаст укус горком вискију. Овако спремљено алкохолно пиће мора да одстоји најмање три године и један дан, док проценат алкохола мора бити мањи од 94,8. Kако му само име говори, ова врста вискија је произведена у Шкотској. Најпознатије врсте скоча су балантајнс (Ballantine’s) и чивас регал (Chivas Regal) – каже наш саговорник.

Уколико спадате у групу људи који воле да конзумирају виски, добро је да знате од чега и како се прави пиће које пијете, као и одакле потиче. На тај начин ћете сигурно пажљивије бирати и изгледаћете озбиљније у очима других људи, а Музејвискија, поред доброг дружења и уживања, сигурно ће вам и у томе помоћи. Цена улазнице је 500 динара, а посетиоци могу да буду само пунолетна лица. Радно време музеја је од 12 до 20 часова; вођене туре су на сваких сат времена, почев од 13 сати.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАТАЛИЈА КУНИЋ