Одржана конференција поводом најаве премијере филма „Дуле Савић, а у Лондону мук“
-Срећан сам што је урађен овај филм, Не због себе, него да остане као запис за генерације које долазе после нас. Можда ће неко кроз филм мало боље упознати не само мене, него и људе који су говорили, моје пријатеље, клуб, време и фудбал који смо играли, истакао је легендарни фудбалер Душан Дуле Савић
Данас је у пресс центру мтс Дворане одржана конференција за новинаре поводом најаве свечане премијере документарног филма “Дуле Савић, а у Лондону мук”. Премијера ће бити одржана у среду, 31. јануара, у мтс Дворани с почетком од 20х. а карте за свечану пројекцију могу се набавити на благајни биоскопа.
Након пројекције филма за новинаре главни актер оставрења, Дуле Савић рекао је да је ово трећи пут како је погледао филм и да сваки пут на њега оставља још лепши утисак.
У 74 минута, колико је било могуће, сумиран је професионали живот легендарног играча, а у филму је говорило прегршт истакнутих личности, успешних људи наше културне и јавне сцене. И сви они, међу којима Емир Кустурица, Пеца Поповић, Драган Гаги Јовановић и други сећају се чувеног гола који је дат у Лондону 1978. године и од ког је прошло пубих 45 година.
-Гол Арсеналу ушао је у колективно памћење, истакао је Душан додајући:
-Тачно је све што су моји пријатељи у филму рекли. Да је обележио моју каријеру, било је и других голова, али овај је обележио и каријеру и моју генерацију и Црвену Звезду. Наравно захваљујући неким околностима које су ишле на руку, и том голу и резултату, Звезда се те године, тим голом пласирала за пролећни део европског такмичења и била једини клуб у Југославији која је играла на пролеће.
Легендарни фудбалер рекао је и то, да је срећан што је овај филм урађен: “Не због себе, него да остане као запис за генерације које долазе после нас. Можда ће неко кроз филм мало боље упознати не само мене, него и људе који су говорили, моје пријатеље, клуб, време и фудбал који смо играли.”
О филму и инспирацији о започињању рада на овом документарцу говорили су идејни творац и продуцент филма Оливер Пауновић, као и редитељка Бранка Бешевић Гајић.
-Ја мислим да ово неће бити само неки печат онога што је радио Дуле Савић, него је реч и о филму едукативног карактера,” истакао је продуцент, док редитељка напомије да је са задовољством прихватила сарадњу са продуцентом и могућност да годину ипо рада носи велике успомене: “Дуле је пре свега легенда југословенског и домаћег фудбала, неко ко је обележио моју младост и одрастање.
Дугогодишњи новинар и аутор књиге о Дулету Савићу Александар Апостоловси истакао је да је, поред успешних и познатих голова, највећа тајна Дулета Савића и феномен популарности:
-Краси га и његов феномен популарности који је све већи како године пролазе. Уместо обрнуто, он је све актуелнији и занимљивији поготово млађим генерацијама. Трудио сам се да проникнем у то како је постао Мик Џегер српског фудбала.
За конференцијским столом говорио је и историчар Александар Раковић закључујући да од када зна за себе зна и за великог Дулета Савића.
-Од деде сам чуо, Дуле Савић увек први истрчава на терен. И то би увек потврдио.
БИОГРАФИЈА
Душан “Дуле” Савић рођен је 1955. у Убу, у Србији и некадашњи је порслављени југословенски и српски фудбалер. Фудбал је почео да игра у локалном клубу Јединству из Уба. Марта 1972. године стигао је на Маракану како би одиграо пробну утакмицу након које је одмах био укључен у клупски подмладак Црвене звезде.
Две године касније, 1974., постаје првотимац Црвене звезде, а за први тим црвено-белих наступа до 1982. године.
Одиграо је 258 званичних утакмица и постигао 149 голова – трећи је стрелац у историји клуба. Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године.
Провео је шест сезона у француској Првој лиги (Лил, Кан), а шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона.
У 19. години дебитовао је за тадашњу југословенску репрезентацију против Холандије, када је постигао гол. За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола.
Остварење „Дуле Савић, а у Лондону мук“ настао је у продукцији Оливера Пауновића и продукцијске куће Цитy Група из Ниша. Бранка Бешевић Гајић је сценаристкиња и редитељка документарног филма, директор фотографије – Никша Малић Катанић, монтажер – Бобан Рајковић.