Град барока и вина, али и Стерије и Паје

КАТЕДРАЛА СВЕТОГ ГЕРХАРДА

Осим вина, Вршац се препознаје и по многим културним споменицима. Када из правца Беле Цркве улазите у град, прво ћете уочити високе звонике катедрале. У питању је катедрала посвећена Светом Герхарду, која потиче из дру­ге половине 19. века. Ко је саградио катедралу, и до данас је остала непознаница. Верује се да је архитекта долазио из Беча јер су уочене неке сличности на катедрали у Вршцу с катедралама на улицама престонице Аустрије. Како било, данас је катедрала Светог Герхарда једна од најзначајнијих и најрепрезентативнијих објеката у граду, а када је погле­ дате споља, уочићете да се пројекат највећим делом осла­ња на средњовековну готичку архитектуру. Осим што је великих димензија, катедрала се истиче и по оргуљама. Слободно можемо рећи да је због њих катедрала постала и својеврсна концертна дворана, где су наступали бројни хорови и познати оперски певачи.

ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР И САБОРНА ЦРКВА

Не можете, а да не приметите Владичански двор, било због специфичног крова или због његових димензија. Налази се у мирној улици, у самом центру града. Подигнут је средином 18. века, као једноспратна, репрезентативна грађевина за по­требе вршачких епископа. Владичански двор подиже влади­ка Јован Георгијевић у тренутку када је епископска столица пренета из Карансебеша у Вршац. У оквиру двора се данас налази и дворска галерија, опремљена портретима вршачких епископа и других црквених великодостојника. У галерији се налази и библиотека, која обухвата збирку вредних књига и рукописа, а најзначајнија књига је “Ватинско јеванђеље”, које датира из друге половине 16. века.

Преко пута Владичанског двора се налази Саборна црква, посвећена Светом оцу Николају. Датира из 18. века, а у питању је најстарији, према неким изворима, и највећи православни храм у Вршцу. Реч је и о својеврсном споменику културе у ком се налазе многа уметничка дела: истакнути сликар Никола Нешковић је цркви поклонио десет целивајућих икона, Па­вел Ђурковић је урадио иконостас и, на крају, две слике Паје Јовановића се данас налазе у Цркви Светог оца Николаја. У питању је икона Светог Николе (коме је црква посвећена) и икона Свете Ангелине. Занимљив податак је да је лик Анге­лине Паја Јовановић насликао по лику своје мајке.

АПОТЕКА НА СТЕПЕНИЦАМА

Иако се апотека више не налази на овој адреси, многи мештани, а и туристи, и даље ову грађевину зову Апотека на степеницама. Јединствени објекат у стилу барока потиче из друге половине 18. века, када је у Вршцу отвор на апотека “Код спаситеља”. Назив је промењен много касније, када је степениште “налепљено” на зграду (што никако није карактеристично за грађевине барока). Као апотека, функционисала је све до 1971, када је уступљена градском музеју на коришћење.

За тренутак се морамо вратити неколико векова уназад. Првобитно се апотека налазила у власништву једне породице из Вршца, чији су преци из Немачке, у време Марије Терезије, дошли у данашње насеље. Последњи власник апотеке је био најмлађи полубрат нашег истакнутог сликара Паје Јовановића – Александар Јовановић. Он је по доласку из Будимпеште, где се бавио фармацијом, купио апотеку. Тек касније је апотеку поклонио граду, али под једним условом. Тражио је да једна соба у апотеци буде опремљена Пајиним радовима да његова дела не би остала заборављена. Град је, наравно, то испоштовао и данас се у Градском музеју налази чувени Пајин триптих, који привлачи пажњу свих посетилаца

МАНАСТИР МЕСИЋ

На свега неколико километара од центра Вршца, према граници са Румунијом, у насељу Месић налази се истоимени манастир. Постоје два предања о изградњи манастира. Старије предање каже да је манастир изграђен 1033. и да су га основали ученици Ћирила и Методија, док млађе предање каже да је манастир подигао Арсеније Богдановић у 13. веку, по доласку са Свете горе, и да га је лично Свети Сава поставио за игумана манастира. Дуго се веровало да је ово друго предање тачно, али при рестаурацији манастира дошло се до нових сазнања. Сада се верује да је старије предање тачније и да су манастир заиста основали ученици Ћирила и Методија, а да га је Арсеније Богдановић обновио, а затим духовно и културно ојачао.

Манастир је изграђен од ломљеног камена и малтера, а звоник, који краси улаз у манастир и који представља главни симбол његовог распознавања, изграђен је тек у другој половини 18. века, у стилу барока. Иако је тада добио један од најлепших звоника које сам видео, истовремено је фреско сликарству нанета велика штета. Међутим, манастир оштећења није доживео само услед нестручне обнове, већ су га и Турци палили. Иако је фреско сликарство данас прилично оштећено и сачувано само у мањој мери, не можемо оспорити његову велику вредност.

ВРШАЧКИ БРЕГ И КУЛА

На око 7,5 километара од центра града налази се једно од најлепших места у Банату. С овог места ћете, као на длану, видети војвођанску равницу. Вршачки брег је препознатљив по Вршачкој кули, односно замку. Налази се на надморској висини од 399 метара и потиче из 15. века. Немамо поузданих података, али се верује да је кулу подигао деспот Ђурађ Бранковић са једним циљем: да заштити своје поседе на простору данашње Војводине. Није се случајно ово мишљење појавило међу историчарима и археолозима. На основу истраживања, увиђене су неке сличности између Вршачке куле и Смедеревске тврђаве, коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић

СТЕРИЈИНА КУЋА

Један од најистакнутијих књижевника и водећих интелектуалаца свог времена Јован Стерија Поповић, рођен је у Вршцу 1806. Оставио нам је многа значајна дела, која и дан-данас радо читамо. “Кир Јања”, “Зла жена”, “Лажа и паралажа”, само су нека од дела познатог књижевника. Готово век ипо након његове смрти кућа на Тргу Светог Теодора Вршачког је претворена у музеј. Сви посетиоци у музеју могу видети оригинални намештај који је Стерија користио, међу којима се налази и писаћи сто, на ком је написао многа значајна дела. Ако вам кажем да се у витрини налазе оригинални рукописи многих Стеријиних дела, схватићете колика је вредност овог музеја. Посебну пажњу привлачи и Стеријин портрет, који је насликао наш познати сликар Урош Предић