Град добрих домаћина

Нови Пазар, јединствени спој истока и запада

На овом одувек мултиетничком простору, трагове постојања оставиле су хришћанска и исламска култура

За Нови Пазар, град смештен у југоисточној Србији, може се рећи да је место које се од других издваја по својим природним богатствима, као и по многим културним вредностима, али и по традиционалној кухињи.

Овај град, у ком се преплићу утицаји истока и запада, хришћанства и ислама, одише вером, историјом, традицијом и обичајима, а природне лепоте које га окружују, гостопримство и љубазност главни су разлози због чега је једно од главних места на туристичкој мапи Србије које треба посетити.

Оснивачем Новог Пазара се сматра Гази Иса-бег Исаковић, који је у историји остао упамћен по својим славним походима. Иако је град примарно имао важну улогу у погледу турских војних освајања због одличног положаја, касније постаје значајан трговински центар.

Током 17. века сматрао се најважнијим градом на путу између Ниша и Дубровника. О значајној историји Новог Пазара, културним знаменитостима, гастрономији, туризму и другим богатствима за Борбу говорили су запослени у Туристичкој организацији Нови Пазар.

– Нови Пазар, пре свега, јесте мултиетнички град, што је додатни показатељ богате културе, историје и традиције. На његовој територији налази се тридесет споменика културе под заштитом државе, а неки су већ пуне четири деценије на Унесковој листи светске културне баштине попут средњовековног комплекса Стари Рас, Манастира Сопоћани и Ђурђевих ступова, као и споменика из османске владавине – истичу из Туристичке организације Нови Пазар.

Петрова црква – најстарија у Србији

Да је ово град изузетно богате историје, може се видети на сваком кораку, како самом месту тако и у његовој околини. Како наши саговорници наводе, прва асоцијација на Нови Пазар је богато културно наслеђе, гастрономија, природа, гостопримство и град младих. Они посебно истичу Петрову цркву, као најстарију цркву у Србији, посвећену апостолима Петру и Павлу, која је од центра града удаљена неколико километара, а раније је била и седиште Рашке епископије.

Од великог значаја за верски туризам ту је и задужбина Стефана Немање Манастир Ђурђеви ступови, посвећен Светом Ђорђу, изграђен карактеристичним стилом, мешавином византијске и романичке архитектуре.

У Манастиру Сопоћани, који је подигао Стефан Урош, могу се видети најлепше фреске из 13. века, од којих се посебно истиче Успење Пресвете Богородице, проглашено за најлепшу фреску средњег века на светској изложби у Паризу 1961. Ту се налази и стари град Рас, место оснивања прве српске државе – Рашке.

Џамија са златним каменом

Једна од знаменитости града је и стари хамам, односно Иса-бегов хамам. Налази се надомак Старе чаршије и сматра се да потиче из 15. века. Окарактерисан је као споменик културе од великог значаја и такође је под заштитом Републике Србије.

Џамија са златним каменом из 16. века Алтум-алем џамија једна је од најбоље очуваних примера исламске архитектуре у земљи. Име је добила по драгом камену алему, а саградио ју је Муслихедин Абдул Гани, познат и као Мујезин хоџа ел Медини, један од најобразованијих људи тог времена.

На територији Новог Пазара налази се и Пештерска висораван, планине Рогозна и Голија, језеро Газиводе, те Рајчиновића бања и Новопазарска бања, коју су, као лечилиште, користили још стари Римљани.

– Нови Пазар је град који сваке године привлачи све више гостију. Велики број туриста је из Босне и Херцеговине, Словеније, али и из Кине, Јапана, Шпаније, Италије, Немачке, Француске, Чешке и Пољске – откривају наши саговорници из Туристичке организације Нови Пазар.

Стара чаршија

Често се истиче у народу, а то могу да осете само гости и посетиоци Новог Пазара, да, поред тога што је град с душом, односно град младих, не може, а да се не направи поређење између Старе чаршије у Новом Пазару и сарајевске Башчаршије. Сличност није случајна, будући да оба града имају истог оснивача, турског војсковођу Ису-бега Исаковића.

Поред споменика културе, у Старој чаршији су присутне и занатско-трговинске радње: пекари, златари, обућари, ћевабџије, вуновчари… Оно по чему се осећа дух старог времена јесу и пекаре прилепљене једна уз другу, у којима се хлеб и данас пече у пећницама подложеним на дрва, а укуси тих занатских хлебова, сомуна, мале су породичне тајне које се генерацијски преносе са колена на колено и чувају од заборава.

Кафа са жара

Утицај Турске у овом граду видљив је, како у архитектури тако и у гастрономији. Током своје посете не смете пропустити да пробате чувене ћевапе и мантије, специјалитете који готово да су постали симбол овога краја.

– Овде је гастрономија другачија и надалеко позната. Сви су чули, а многи су и пробали, новопазарске пите, мантије и ћевапе, а све се то заслади традиционалним баклавама, тулумбама, кадаифом. Можете се освежити ђусијом, малинадом, бозом и попити чувену кафу са жара – наглашавају наши саговорници.

Град посебног духа и срце средњовековне српске државе оставља утисак на сваког госта и посетиоца, случајног пролазника, баш зато што се преплиће историјско наслеђе два народа, који данас живе у слози и с осмехом се сећају прошлости, коју чувају за генерације које долазе.

Аутор Кристина Антић

Фото: ТО Нови Пазар, Драган Боснић