Град који чува тајну васине торте

ПАРАЋИН, БИСЕР ПОМОРАВЉА НА РЕЦИ ЦРНИЦИ

Аутентична српска торта од ораха, бадема, чоколаде и наранџе крије занимљиву причу о настанку

Због географског положаја за град Параћин кажу да представља раскрсницу Европе. Да ли је то истина, не знамо, али оно што сигурно јесте је чињеница да се Параћин налази у срцу Србије, на само 156 километара од Београда. Град који су основали Римљани, најпре као станицу за замену уморних коња, Параћин носи са собом дубоку историју и дух српске прошлости.

Насеље Параћин први пут се помиње у повељи кнеза Лазара из 1375, док се верује да је као варош с тргом добио назив по Паракину, скелеџији грчког порекла и броду који је превозио преко реке, па је тако, с временом, име вароши добило садашњи назив. У Параћину је у другој половини 19. века радило око 300 занатлија и 160 трговаца, а до интензивнијег развоја индустрије дошло је крајем истог столећа, када су почеле да се оснивају фабрика вунених тканина браће Минх, фабрика цемента и фабрика стакла, те је Параћин с почетка 20. века постао значајно економско место у Србији. Данас он је модеран трговачки центар ком због географског положаја и важних комуникација прилазе и околни мањи градови, а бројни остаци културног наслеђа и природна богатства попут Сисевца, тврђаве Петрус, манастира Намасије, реке Црнице и врела Грзе представљају трагове прошлог времена и праве драгуље овог краја.

ТВРЂАВА ПЕТРУС

Иако је тешко издвојити све знаменитости које би требало обићи приликом посете Параћину, покушаћемо да вам приближимо неке од оних најважнијих и незаобилазних станица. Почећемо од града Петруса, тврђаве која се налази 11 километара североисточно од Параћина, код села Забрега, окружене реком Црницом.

Смештена на узвишењу, била је средиште пограничне области српске државе у 14. веку, а господари су били савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп. На овој локацији откривени су остаци праисторијске градње, бакарни новчићи из доба Римљана, остаци византиј- ског утврђења из шестог века, а велики део тврђаве изграђен је још у 12. веку.

Испод града Петруса налази се пећина, коју такође можете обићи, уживајући у густој природи која је окружује, као и локалним легендама које се везују за ово тло.

ИЗЛЕТИШТЕ СИСЕВАЦ

Велики траг српске историје овог подручја представља и село Сисевац, чија прича започиње реком Црницом, не тако дугог тока, али великог значаја за овај крај (у чијој је долини саграђено неколико манастира и један стари град). Црница, ре ка на чијем је изворишту вода потпуно бела, извире управо у Сисевачком басену, а многи се питају зашто носи овај назив. И управо код њеног парадокасалног имена почиње историја. Некада се река звала Белица, али један немили догађај променио јој је. Наиме, у време турске владавине, народ беше окупљен на сабору у цркви у Сисевцу. Турци су их изненадили, упали на сабор и настао је велики масакр, а невина крв је обојила белу реку. Тада Белица постаје Црница, а сам назив места везује се за монаха Сисоја, заштитника деце, где се и налази истоимени манастир подигнут 1380. посвећен Преображењу Христовом. Данас Сисевац има нови изглед и постаје прави бисер туризма, а због руже ветрова, која се јавља овде, ово излетиште многи сматрају и ваздушном бањом.

ВРЕЛО ГРЗЕ

Као што кажу да природа у страху од људског немара попут шкољке највредније бисере скрива дубоко у себи, тако се и ова оаза налази на самом крају пута параћинског излетишта. Пролазећи кроз викенд-насеље, пут вас води долином Грзе, показујући све њене благодети, од којих се посебно издвајају два вештачка језера, чије боје прелазе из плавих у зелене нијансе. Затим, корачајући путем који прати ток ове реке, наићи ћете на врело Грзе, које је проглашено спомеником природе због значајног геолошког и биолошког диверзитета.

За ваздух на Грзи кажу да је чист и регенерише душу и тело, а букова шума, која доминира овим подручјем, оставља посебан утисак на све посетиоце. Поред зелене вегетације, подручје око врела може се похвалити и бројним животињским врстама, па су тако своје станиште овде пронашле речне пастрмке, шумске корњаче, шарени даждевњак, јелени, срне…

БОГАТ КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Поред обиља природног богатства, овај град може се похвалити и богатим културним животом. Бројни споменици културе попут споменика Бранку Крсмановићу, палим борцима НОБ и Стеви Писару, Фонтане слободе и Куће Нешића красе Параћин и потврђују да је овај град прожет културом. Овде се налазе и културне институције попут културног центра, позоришта, Градске библиотеке “Др Вићентије Ракић”, али и Завичајног музеја, основаног 1978. Изложени материјал музеја представља непрекидни живот и боравак људи на параћинској општини од праисторијског доба око 7.000 година п. н. е, преко антике и средњег века, па све до народног стваралаштва у 19. и 20. веку, а ту се чувају и фосилни остаци моравског крокодила, који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.

Град Параћин организатор је и бројних културних манифестација, па тако ово место можете посетити за време Дана вина, Међународног шаховског фестивала, Џипијаде, Дечјег фестивала или Етно-феста, који промовише народне обичаје, етно-културу, културу одевања и хране из прошлих времена.

ГАСТРОНОМСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТИ

Параћинци су познати као добри домаћини и угоститељи, а неки од специјалитета који обележавају ово места јесу васина торта, параћински ћевап и пастрмка са Грзе. Аутентична српска торта пореклом из Параћина постала је важна ставка гастрономске понуде, а у себи крије и занимљиву причу о настанку, по којој је васина торта настала давне 1908, као знак захвалности таште према зету Васи Чокрљану из Параћина. Наиме, он је супругу Јелену одвео бечким лекарима јер је било речено да порођај може угрозити живот детета и жене. Јелена је донела на свет здраво и крупно дете, а Параћинцима у аманет остао је рецепт за овај класик српске кухиње, торту у којој су комбиновани ораси, бадеми, чоколада и наранџе, у то време право мало богатство, због чега је ова торта била драгоценост.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТО: ДЕЈАН ПАВЛОВИЋ