Идентитет, сећање и доступност

ДР НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ, ДИРЕКТОР АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Једна од наших најзначајнијих установа културе стручно чува и одржава око 8.000 метара архивске грађе на различитим језицима и у својим збиркама и фондовима

“Oтвореност – Доступност – Сећање – Идентитет” полазни је мото Архива Војводине, једне од наших нај- значајнијих установа културе, која стручно чува и одржава око 8.000 метара архивске грађе на различитим језицима и у својим збиркама и фондовима.

Зграда у којој се налази некада је била Окружни затвор, али је 1988. тај простор наменски адаптиран за потребе Архива Војводине и годину касније и свечано отворен.

Платформа Култура сећања Новог Сада представља сада већ препознатљив пројекат Архива и ван граница Србије

Више о раду и основним делатностима ове институције сазнали смо од др Небојше Кузмановића, директора Архива Војводине, који је на челу ове установе од 2018.

– Архив Војводине евидентира, преузима, штити, сређује, обрађује, објављује и омогућава јавну доступност архивске грађе стваралаца који су престали да раде и грађу старију од 30 година оних стваралаца који још раде. Чува архивску грађу покрајинских и државних органа (неких државних органа или њихових делова, претходних држава у чијем саставу је била територија данашње АП Војводине: Хабзбуршке монархије, Аустроугарске, Краљевине СХС / Југославије и социјалистичке Југославије 1945-1991); установа, јавних предузећа и других стваралаца који су деловали на територији данашње АП Војводине. Такође, чува и грађу која је настајала ван ове територије у појединим историјским раздобљима, а која је од значаја за историју покрајине – наводи Кузмановић.

СРПСКО СЛОВАЧКИ КОРЕНИ

Архив Војводине чува изузетно важну грађу која аутентично сведочи заједничким коренима Срба и Словака. Платформа Словачке жртве репрезентује значајну активност на пољу истраживања не само српско-словачких веза већ и у контексту истраживања Словака који живе на простору Републике Србије. Такође, стручна тројезична монографија “Колективни идентитети Словака у Србији: Значај словачких културних и просветних институција и конфесионалног идентитета за конструисање и рефлексије националног идентитета Словака у Србији”, чији је један од аутора и др Небојша Кузмановић, представља посебну врсту интердисциплинарне студије која се у методолошком смислу заснива на истраживањима архивске грађе из фондова Архива Војводине, али и на антрополошким и историјским истраживањима. Сарадња и потписани споразуми о сарадњи између Архива Војводине и три престижне институције у Републици Словачкој чине да тематика која се односи на истраживање српско-словачких веза представља значајан сегмент пројектне делатности Архива Војводине.

У овом архиву се чувају и збирке повеља и диплома, карата и планова, диплома професија и занимања, грађанских личних докумената, лични фондови истакнутих појединаца чија је делатност значајна за историју АП Војводине.

Према речима нашег саговорника, Архив се у складу са новокреираним идентитетом максимално отворио према публици и истраживачима. У том контексту вишеструко је повећана посета, како физичких тако и правних лица, као и корисника и истраживача архивске грађе.

Тематске изложбе архивских докумената и други културнообразовни програми се планирају и организују да би архивска грађа, њен значај и улога у тумачењу историјских догађаја и личности могли да буду презентовани не само стручној већ и широј јавности, посебно школској омладини, студентима…

Међутим, проблем је што архивиста нема довољно, на снази је, истина сада мало ублажена, мера забране запошљавања, а потребан је дуг период да се архивиста обучи и оспособи за самосталан рад у архивској делатности с обзиром на то да не постоје школе за ово занимање. И Архиву Војводине недостају стручни људи из архивистичких области, али надам се да ћемо уз помоћ наше државе, и то, пре свега, Покрајинске владе, али и Министарства културе, ипак успети да пронађемо добра решења – каже Кузмановић.

Нисам се ваздигао нити погордио

У добу короне, када смо се нашли у својеврсној дистопији, ја сам сматрао да нема предаје. Никакав страх ни дефетизам не долазе у обзир, али то не значи да не прихватам присуство опасности и поштовање предлога и мера које наука и наша држава спроводи. Дакле, у тој и таквој ситуацији сам рекао себи и колега ма да морамо радити најбоље што можемо и да живимо док смо живи. На тај начин смо кроз целу прошлу, а и ову годину прошли са много више дела него што смо и могли замислити. Резултати су видљиви, а наша држава је то препознала и верификовала кроз награде. У прошлој години сам добио највећа могућа признања: Сретењски орден од председника републике г. Вучића, Октобарску награду града у коме живим, дакле Новог Сада, од његовог градоначелника г. Вучевића, и Вукову награду од министарке културе госпође Маје Гојковић.
Од тога боље не може. Али верујте да се нисам ваздигао нити погордио. Напротив, тек сада сам схватио значај оне старе изреке: “Што си већи, то си мањи”. Ове награде су потврда да ја и установа коју водим радимо добро; да је тај рад препознат, али и обавеза да тако морам и да наставим. Јер: “Ко ће ако не ми? Кад ако не сад” – закључује др Небојша Кузмановић

Архив Војводине сарађује и с другим установама заштите, другим архивима, као и установама из области просвете, науке и културе. Дакле, с архивима из архивске мреже у Републици Србији, затим музејима, факултетима, институтима, културним центрима, заводима… Између осталог, Архив је самостално или у партнерству с партнерским институцијама покренуо чак шест онлајн тематских платформи.

Сарадња са Меморијалним центром “Јад Вашем”, Музејом Словачког народног устанка, Националног архива Чешке могли би се посебно издвојити

– Што се међународне сарадње тиче, посебно бих издвојио сарадњу са престижним иностраним партнерима попут Меморијалног центра “Јад Вашем” из Јерусалима, Музеја Словачког народног устанка из Банске Бистрице, Катедре за помоћне историјске науке и архивистику Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу, Националног архива Републике Чешке… истиче наш саговорник.

Значајан подухват и велики задатак је дигитализација архивске грађе. У Архиву Војводине неке збирке које су категорисане као културна добра од изузетног значаја већ су дигитализоване.

НАЈСТАРИЈИ ДОКУМЕНТ

Најстарији документ у Архиву Војводине је фрагмент рукописа за који су стручне и научне анализе показаледа је настао у 12/13. веку. Рукопис је настао на пергаменту, главнина текста је исписана црним мастилом, а једини украс у рукопису представљају једноставним цинобером изведени иницијали.
Ради се о дволисту из Бревијара, писаном латинским језиком, каролиншком минускулом. Текст представља делове богослужења из Четрдесетнице.

– Архив Војводине је започео велике пројекте, уз оне које је већ успешно реализовао. У контексту дигитализације архивске грађе посебно бих издвојио тематске интердисциплинарне или архиви стичке портале и платформе које је Архив у склопу своје издавачке и пројектне делатности креирао. Портал Архива Војводине, на пример, представља онлајн континуирани електронски часопис Архива, који је објединио велики број сарадника и на којем чланке и есеје публикују бројни истакнути појединци (сарадници Архива) на неколико различитих језика из области архивистике, историје, конзервације, заштите културне баштине, антропологије, археологије и, опште посматрано, општег фундуса друштвених наука. Платформа Култура сећања Новог Сада представља сада већ препознатљив пројекат Архива и ван граница Србије, о чему сведочи и чињени ца да је оцењена као интегративни извор од посебног значаја за Војводину. Амбициозни архивистички пројекти кроз које се виде резултати дигитализације архивске грађе представљају платформе: “Попис жртава у Срему у току Другог светског рата”, “Злочини над Словацима у Другом светском рату”, као и платформа “Усташка зверства”.

Поред наведених, Архив је у сарадњи са неколико других институција у Републици Србији покренуо и платформу Угрожена баштина, која репрезентује интердисциплинарни приступ у оквиру пројектне активности наше институције истиче др Кузмановић.

Аутор Елена Стојановић

фото: приватна архива