Scroll Top

Идентитет, сећање и доступност

identitet-se-ane-i-dostupnost
Сличне теме

ДР НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ, ДИРЕКТОР АРХИВА ВОЈВОДИНЕ

Једна од наших најзначајнијих установа културе стручно чува и одржава око 8.000 метара архивске грађе на различитим језицима и у својим збиркама и фондовима

“Oтвореност – Доступност – Сећање – Идентитет” полазни је мото Архива Војводине, једне од наших нај- значајнијих установа културе, која стручно чува и одржава око 8.000 метара архивске грађе на различитим језицима и у својим збиркама и фондовима.

Зграда у којој се налази некада је била Окружни затвор, али је 1988. тај простор наменски адаптиран за потребе Архива Војводине и годину касније и свечано отворен.

Платформа Култура сећања Новог Сада представља сада већ препознатљив пројекат Архива и ван граница Србије

АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

Више о раду и основним делатностима ове институције сазнали смо од др Небојше Кузмановића, директора Архива Војводине, који је на челу ове установе од 2018.

– Архив Војводине евидентира, преузима, штити, сређује, обрађује, објављује и омогућава јавну доступност архивске грађе стваралаца који су престали да раде и грађу старију од 30 година оних стваралаца који још раде. Чува архивску грађу покрајинских и државних органа (неких државних органа или њихових делова, претходних држава у чијем саставу је била територија данашње АП Војводине: Хабзбуршке монархије, Аустроугарске, Краљевине СХС / Југославије и социјалистичке Југославије 1945-1991); установа, јавних предузећа и других стваралаца који су деловали на територији данашње АП Војводине. Такође, чува и грађу која је настајала ван ове територије у појединим историјским раздобљима, а која је од значаја за историју покрајине – наводи Кузмановић.

СРПСКО СЛОВАЧКИ КОРЕНИ

Архив Војводине чува изузетно важну грађу која аутентично сведочи заједничким коренима Срба и Словака. Платформа Словачке жртве репрезентује значајну активност на пољу истраживања не само српско-словачких веза већ и у контексту истраживања Словака који живе на простору Републике Србије. Такође, стручна тројезична монографија “Колективни идентитети Словака у Србији: Значај словачких културних и просветних институција и конфесионалног идентитета за конструисање и рефлексије националног идентитета Словака у Србији”, чији је један од аутора и др Небојша Кузмановић, представља посебну врсту интердисциплинарне студије која се у методолошком смислу заснива на истраживањима архивске грађе из фондова Архива Војводине, али и на антрополошким и историјским истраживањима. Сарадња и потписани споразуми о сарадњи између Архива Војводине и три престижне институције у Републици Словачкој чине да тематика која се односи на истраживање српско-словачких веза представља значајан сегмент пројектне делатности Архива Војводине.

Са министарком Мајом Гојковић

У овом архиву се чувају и збирке повеља и диплома, карата и планова, диплома професија и занимања, грађанских личних докумената, лични фондови истакнутих појединаца чија је делатност значајна за историју АП Војводине.

Према речима нашег саговорника, Архив се у складу са новокреираним идентитетом максимално отворио према публици и истраживачима. У том контексту вишеструко је повећана посета, како физичких тако и правних лица, као и корисника и истраживача архивске грађе.

Тематске изложбе архивских докумената и други културнообразовни програми се планирају и организују да би архивска грађа, њен значај и улога у тумачењу историјских догађаја и личности могли да буду презентовани не само стручној већ и широј јавности, посебно школској омладини, студентима…

Међутим, проблем је што архивиста нема довољно, на снази је, истина сада мало ублажена, мера забране запошљавања, а потребан је дуг период да се архивиста обучи и оспособи за самосталан рад у архивској делатности с обзиром на то да не постоје школе за ово занимање. И Архиву Војводине недостају стручни људи из архивистичких области, али надам се да ћемо уз помоћ наше државе, и то, пре свега, Покрајинске владе, али и Министарства културе, ипак успети да пронађемо добра решења – каже Кузмановић.

Нисам се ваздигао нити погордио

У добу короне, када смо се нашли у својеврсној дистопији, ја сам сматрао да нема предаје. Никакав страх ни дефетизам не долазе у обзир, али то не значи да не прихватам присуство опасности и поштовање предлога и мера које наука и наша држава спроводи. Дакле, у тој и таквој ситуацији сам рекао себи и колега ма да морамо радити најбоље што можемо и да живимо док смо живи. На тај начин смо кроз целу прошлу, а и ову годину прошли са много више дела него што смо и могли замислити. Резултати су видљиви, а наша држава је то препознала и верификовала кроз награде. У прошлој години сам добио највећа могућа признања: Сретењски орден од председника републике г. Вучића, Октобарску награду града у коме живим, дакле Новог Сада, од његовог градоначелника г. Вучевића, и Вукову награду од министарке културе госпође Маје Гојковић.
Од тога боље не може. Али верујте да се нисам ваздигао нити погордио. Напротив, тек сада сам схватио значај оне старе изреке: “Што си већи, то си мањи”. Ове награде су потврда да ја и установа коју водим радимо добро; да је тај рад препознат, али и обавеза да тако морам и да наставим. Јер: “Ко ће ако не ми? Кад ако не сад” – закључује др Небојша Кузмановић

Архив Војводине сарађује и с другим установама заштите, другим архивима, као и установама из области просвете, науке и културе. Дакле, с архивима из архивске мреже у Републици Србији, затим музејима, факултетима, институтима, културним центрима, заводима… Између осталог, Архив је самостално или у партнерству с партнерским институцијама покренуо чак шест онлајн тематских платформи.

Сарадња са Меморијалним центром “Јад Вашем”, Музејом Словачког народног устанка, Националног архива Чешке могли би се посебно издвојити

– Што се међународне сарадње тиче, посебно бих издвојио сарадњу са престижним иностраним партне­рима попут Меморијалног центра “Јад Вашем” из Јерусалима, Музеја Словачког народног устанка из Бан­ске Бистрице, Катедре за помоћне историјске науке и архивистику Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу, Националног архива Републике Чешке… ­ истиче наш саговорник.

Значајан подухват и велики зада­так је дигитализација архивске гра­ђе. У Архиву Војводине неке збирке које су категорисане као културна добра од изузетног значаја већ су дигитализоване.

НАЈСТАРИЈИ ДОКУМЕНТ

Најстарији документ у Архиву Војводине је фрагмент рукописа за који су стручне и научне анализе показаледа је настао у 12/13. веку. Рукопис је настао на пергаменту, главнина текста је исписана црним мастилом, а једини украс у рукопису представљају једноставним цинобером изведени иницијали.
Ради се о дволисту из Бревијара, писаном латинским језиком, каролиншком минускулом. Текст представља делове богослужења из Четрдесетнице.

– Архив Војводине је започео ве­лике пројекте, уз оне које је већ успешно реализовао. У контексту дигитализације архивске грађе посебно бих издвојио тематске интердисциплинарне или архиви­ стичке портале и платформе које је Архив у склопу своје издавачке и пројектне делатности креирао. По­ртал Архива Војводине, на пример, представља онлајн континуирани електронски часопис Архива, који је објединио велики број сарадника и на којем чланке и есеје публикују бројни истакнути појединци (сара­дници Архива) на неколико разли­читих језика из области архивисти­ке, историје, конзервације, заштите културне баштине, антропологије, археологије и, опште посматрано, општег фундуса друштвених наука. Платформа Култура сећања Новог Сада представља сада већ препозна­тљив пројекат Архива и ван граница Србије, о чему сведочи и чињени­ ца да је оцењена као интегративни извор од посебног значаја за Војво­дину. Амбициозни архивистички пројекти кроз које се виде резулта­ти дигитализације архивске грађе представљају платформе: “Попис жртава у Срему у току Другог све­тског рата”, “Злочини над Словацима у Другом светском рату”, као и платформа “Усташка зверства”.

Поред наведених, Архив је у сарад­њи са неколико других институци­ја у Републици Србији покренуо и платформу Угрожена баштина, која репрезентује интердисциплинарни приступ у оквиру пројектне акти­вности наше институције ­ истиче др Кузмановић.

Аутор Елена Стојановић

фото: приватна архива

Додај коментар: