Scroll Top

Имамо обавезу према истини

imamo-obavezu-prema-istini
Сличне теме

ЉИЉАНА СТАНИШИЋ, НОВИНАРКА И ВОДИТЕЉКА МЕДИЈСКЕ КУЋЕ КУРИР

Времена се мењају, али вредности на којима се темељи новинарство остају исте

Љиљана Станишић важи за новинара са највише ексклузива из различитих области, а у својој ауторској емисији “Сценирање” угостила је нека од највећих имена из свих друштвених сфера. Новинарство, као свој позив, одабрала је сасвим случајно. Након што је дипломирала туризам на Економском факултету, одлучила се да се због природе карактера опроба у медијском свету, те су је као најбољег полазника школе новинарства примили у медијску кућу где и данас ради.

Шта мислите о статусу новинарске професије данас? Да ли је обесмишљена?

– Мислим да би новинарство у нашој земљи требало реформисати. Времена се мењају, али вредности на којима се темељи новинарство остају исте, а то је обавеза према истини и борба за интерес друштва. Новинар испред себе увек треба да ставља јавност илити читаоце. Ми креирамо јавно мњење у овој земљи, али нас чита цео свет, а нарочито наши људи у туђини. Медијске куће су дужне да чувају свој интегритет, да воде рачуна шта пласирају у јавност. Наша професија није лако занимање. Пред нама су бројни изазови. Друштвене мреже, с једне стране, донеле су технолошки напредак и отвориле простор толико да је данас тешко било што сакрити, а с друге, постале су пропагандно оружје, нарочито за промовисање мржње, вређања, омаловажавања и сервисирања лажних вести. Врло важна ставка је и то ко се данас сматра новинаром и ко треба да ужива права и привилегије које нуди наша професија.

У данашње време суровог такмичења које се своди само на број кликова и гледаност како задржати квалитет и кредибилитет?

– Информација је моћ, међутим, с развојем интернета, традиционални медији попут новина све више губе битку. Криво ми је због тога. Десило се да је вест постала инстант и да се вредности вести мења из сата у сат. У многим случајевима се више не обраћа пажња на квалитет, већ на квантитет текстова и прављење тзв. кликбејтова. То у основи јесте креирање наслова да би се читалац упецао, отворио линк или узео новине да види шта се то крије иза наслова и да добије информацију.

Који је рецепт за добар интервју?

Пре свега добар саговорник. Чак и у ситуацији када је саговорник шкрт на речима, потребна је добра припрема. Лично пратим неколико једноставних правила за вођење успешног интервјуа и то ми је омогућило да сваки одлично прође. Дакле, темељно истражим задату тему, на интернету прочитам све о саговорнику и постављам питања која захтевају конкретан одговор. Избегавам пребацивање с теме на тему и саговорнику омогућавам да прошири одговор. Оно што је најважније јесте да саговорника на неки начин опустим и полако уводим у интервју. Тако је у мом случају, али сваки новинар има своја правила.

Шта бисте саветовали младим новинарима или онима који би хтели да се окушају у новинарству?

– Поручила бих им да се у ову авантуру упусте уколико им је професија изнад жеље да то финансијски наплате. Наш посао није адекватно плаћен иако је информација најскупља ствар. Нека буду своји, раде на себи и труде се да пре својих колега обраде неку тему. Треба да се боре за своју идеју и свакодневно се надограђују.

Када бисте могли да интервјуишете неку страну звезду, ко би то био и зашто?

– Колегиница коју изузетно ценим и поштујем је Биљана Обрадовић. Она је, захваљујући професионализму, урадила интервјуе с многим светским звездама и ретко ко може да је престигне. Урадила сам разговор с Пирсом Броснаном, Микијем Рорком и одлично је прошло. Међутим, имам сулуде снове када су светске звезде у питању. Урадила бих интервју са Владимиром Путином, али то не би био класичан политички интервју, већ људски.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ДАМИР ДЕРВИШАГИЋ

Додај коментар: