59. ОКТОБАРСКИ САЛОН ОД 20.10. ДО 4.12.
Овогодишња уметничка смотра разликоваће се од претходних по активностима и местима одржавања
Oвогодишње 59. издање Октобарца биће отворено 20. октобра и трајаће до 4. децембра, односно до средине јануара, с обзиром на то да ће се поједини простори отварати сукцесивно: 27. октобра, 29. октобра, 3. новембра и 24. новембра. Најинтензивнији програм очекује се прва три дана од отварања.
Учествоваће 47 уметника, углавном из Србије и региона. Изузетак ове године је што ће бити мање уметника с међународне сцене у односу на оно што смо навикли.
Овогодишњи салон прате три велике целине: “Уметница у фокусу”, “Интензивна сарадња” и “Рад на архиви”.
УМЕТНИЦА У ФОКУСУ
Програмски фокус усмерен је на преиспитивање наслеђа у области ликовне уметности у Србији. Иако овогодишњи салон остаје без назива, инспирацију и правац дају радни наслови попут “Да будемо бољи” или“Где тражимо истину”. По свему судећи, овогодишњи салон неће се разликовати од претходних само по наслову већ и по активностима и местима одржавања. Услед непостојања централног изложбеног простора, грађани ће овога пута имати прилику да виде радове на потпуно неуобичајеним местима: у насељу Стјепан Филиповић, на фасади зграде Борба, у Галерији Библиотеке града Београда…
– Овога пута желели смо да дамо прилику сваком уметнику да добије свој програм, односно да се програм осмисли према њему. На тај начин излази се из традиционал- ног оквира који садржи вођења кроз изложбу и разговоре с уметницима, а ставља се фокус на уметнике. На самом почетку ОС једној уметници додељује се наградаи та целина представља програм “Уметница у фокусу”. Овогодишња добитница је Милица Томић, која ће имати изложбу у свим просторима КЦ Београда – каже Катарина Костандиновић, кустос КЦ Београд, организатора салона.
из серије 20-25-29: Mали оглед о
инерцији”, 2009.
нешто значе: слет 1988”, 2022,
видео-инсталација
“ИНТЕНЗИВНА САРАДЊА”
Оно што је такође важно нагласити, отворен је простор за сарадњу с актерима из локалних заједница, удружења, различитих сектора који адекватно и прецизно реагују на данашње изазове.
– Друга велика целина којој смо посветили значајну пажњу представљала је интензивну сарадњу, из које су се изнедрили многи несвакидашњи пројекти попут сарадње с Институтом за филозофију и друштвену теорију, који је равноправни учесник салона својим филозофски настројеним радом у ком се обрађују теме колективитета и индивидуалности. Са секцијом Међународног удружења ликовних критичара у Србији (ИЦОМ) развили смо дискурзивни програм који ће се реализовати у форми једнодневне конференције с темама историје ОС, историје критике, али и проблематике великих манифестација попут ове. Незаобилазна сарадња је и с асоцијацијом Независна културна сцена Србије, где учествујемо у две њихове програмске целине: Конденз фестивалу и Фестивалу на сопствени погон. Ванинституционалну и децентрализовану сарадњу успоставили смо с Меморијалом “Надежда Петровић” у Чачку кроз једну перформативну уметничку акцију – истиче Катарина Костандиновић.
требало би те измислити”
‘Заустављање времена”
ФОТО: ВИКТОР ШЕКУЛАРАЦ
“РАД НА АРХИВИ”
“Рад на архиви”, пројекат је који ће највише значити будућим генерацијама, пружајући им потпуни увид у функционисање ове манифестације од њеног оснивања до данас. У оквиру читаонице Музеја савремене уметности у Београду публика може да очекује приказивање документарног материјала и дигитализована издања свих каталога ОС у периоду од 1960. до 2021.
– Рад на архиви реализоваће ви-зуелна уметница Даринка Поп Митић, која има велико искуство с различитим архивама уметника. Изабрали смо је да реализује свој рад кроз истраживање архиве, што је значило да истражује сав материјал настао у оквиру ОС. Рад укључује све сегменте, од прес-клипинга, видео-репортажа, анализе података, анализе задовољстава и незадовољства уметника и критичара. Одувек се провлаче питања шта је ОС, чему он служи и коме служи? Даринка се управо фокусирала не само на архивско истраживање већ на антрополошку студију критичких текстова, анегдота, неиспричаних прича – објашњава Костандиновић.
Поред стандардних вођења, која ће се одржавати сваке суботе, публика овогодишњег салона може да очекује и шетње подељене у секвенце, које ће се фокусирати, како на архитектуру града тако и на повезаност простора у којима се салон одржава. Откриће се и пр- вобитне намене многих данашњих установа за културу, као и приче о споменицима културе овога града. Последње недеље салона очекује се излажење књиге-каталога која ће се састојати од свих радних процеса који су претходили Октобарском салону ове године.
Историја
Октобарски салон ликовних и примењених уметности основао је 1960. Народни одбор града Београда, као годи шњу смотру значајних остварења уметника СР Србије, која је сваке године отварана 20. октобра у част Дана осло бођења Београда. На првом салону нашла су се дела уме тника која су својим стваралаштвом допринела развоју српске уметности између два рата, попут Петра Лубарде, Милана Коњовића, Недељка Гвозденовића, Марка Челебо новића… Током своје историје салон је мењао концепцију и облике организовања. Године 2004. добио је међуна родни карактер и постао једна од значајних референтних тачака за српску, али и регионалну уметничку сцену, а од 2014. постаје бијенална манифестација. Због пандеми је 58. Октобарац није одржан 2020, већ током лета 2021.
аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ОКТОБАРСКИ САЛОН / ПРОМО