Изложба цртежа и скулптура малог формата студената Факултета ликовних уметности у Београду

52. пут у Галерији Дома омладине Београда одржаће се изложба цртежа и скулптура малог формата студената Факултета ликовних уметности у Београду

На изложби се традиционално представља избор из продукције уметника којима је често ова изложба и иницијација у професионални свет уметности. Студенти представљају своје скицуозне и непосредне белешке виђења света у две и три димензије, у пуном богатству материјала, колорита и тема. Селектори овогодишње изложбе су: Милица Мургић, Наташа Кокић, Петар Ђорђевић, Ђурђа Сивачки и Стефан Тасић.

До прве изложбе цртежа малог формата 1971. године студентима (још увек под именом) Академије ликовних уметности у Београду није било дозвољено да излажу на јавним приредбама. Својим авангардним педагошким методама професор Драган Лубарда, који је водио предмет Вечерњи акт, из студената је извлачио прве уметничке гестове, а не само студијске. Управо је он те године покренуо изложбу Цртежа малог формата у сарадњи са Домом омладине Београда, на којој су студенти освајали свој ауторски глас, често и први пут излажући своје радове у јавности. Ово његово завештање до данас није изгубило на снази.

Оно што у протеклих преко 50 издања из године у годину сваки пут изненади јесте непосредност личног геста руке, размишљање у приручном материјалу, било у две или три димензије, али и сам нерв којим се млади уметници на најнепосреднији начин сучељавају са светом. Приметно је да гест младих уметника у радовима скоро увек „улази” у простор тела: у саму могућност констатовања људске фигуре, аутопортрета, непосредних колега и пријатеља, али и потпуних странаца… Тело је то које има и спољну манифестацију и успоставља однос према окружењу, али исто тако тело опросторује унутрашње духовне процесе, драме, дилеме, цео спектар емоција и афективних стања. Управо је тело то које се хвата у коштац са опипљивошћу и уједно неухватљивошћу појавног света.

Контекст ових гестова руке оловком, бојицом, хемијском оловком, пастелом, индиго-папиром… чимегод што може да остави траг; као и глином, гипсом, полиестером, каменом, металним отпацима, разним материјалима који сугеришу облик и форму; дакле контекст је мање наклон уметницима него што је то био пре тридесет и више година, што је временски период који данас баштинимо као репер нормалности. У таквом контексту, млади уметници својим цртежима и скулптурама величине шаке као да вичу у понор свакодневице која не хаје за њих. А управо ту, на комаду папира, у скулптури величине длана, лежи доживљај и тумачење света уметника који то тек треба да постану, младих људи који ће једног дана рећи: „Како нисте видели, све је већ тада било пред вама.” Зато не пропустите да ухватите те назнаке отрежњења од садашњости, те назнаке онога што тек треба да дође.

Мирјана Боба Стојадиновић

*********************************************************
Селектори: Ђурђа Сивачки, Милица Мургић, Наташа Кокић, Петар Ђорђевић, Стефан Тасић.

Излагачи – цртеж: Александар Јовановић, Ана Миљковић, Ана Симић, Анђела Костић, Анна Моррис, Ања Меденица, Филип Савковић, Ива Станојевић, Ивана Кипријановић, Јефимија Иконић Милуновић, Јелисавета Петричић, Јован Шешум, Катарина Маровић, Катарина Мијатовић, Марија Марковић, Марта Србуљ, Михаела Вучинић, Михајло Мартиновић, Милица Јеличић, Милица Миљковић, Милица Радојичић, Нада Томић, Наташа Недељковић, Небојша Ђурић, Немања Јоковић, Немања Лукић, Никола Павковић, Огњен Грујић, Павле Миленковић, Реља Стевановић, Сандра Васојевић, Сања Лазић, Сара Лабудовић, Сашка Ристић, Софија Станић, Софија Стевановић, Теодора Нешковић, Теодора Стојковић, Урош Дмитровић, Xуронг Wу.

Излагачи – мала пластика: Филип Телетин, Ивана Милинковић, Јелена Стефановић, Катарина Ивановић, Коста Ђорђевић, Ксенија Поповић, Лара Груијин, Лили Миленковић, Марија Пештанац, Марија Тополац, Марко Мартић, Милица Анђелић, Михаела Вучинић, Никола Павковић, Соња Ћурин, Сташа Николић, Валентина Уламовић, Вељко Чорокало, Весела Рајковић.

Фото: Промо