Scroll Top

Изложба „Београдско четворојеванђеље – 470 година прве књиге штампане у Београду“

izlozhba-beogradsko-chetvorojevan-e
Сличне теме

Библиотека града Београда изложбом „Београдско четворојеванђеље – 470 година прве књиге штампане у Београду“, обележава значајан датум у српској култури. Изложбу аутора Миланке Бабић Вукадинов можете видети у периоду : 4.август – 3. септембар 2022. године, у Одељењу за рад са корисницима (Кнез Михаилова 56).

Током XVI века Београд постаје и један од најпрометнијих трговачких градова у европском делу Османског царства. У привредном животу Београда XVI и XVII века значајну улогу имали су Дубровчани, који су имали колонију у Београду још од 1532. године. Њихова колонија се налазила у предграђу које се спуштало према Дунаву, у близини великог безистана и главне чаршије, у трговачком средишту града, а то је данас простор доњег Дорћола. У једној таквој средини, довољно имућној, трговачки продорној и културно култивисаној, основана је и прва штампарија у Београду, у којој је 4. августа 1552. године одштампана и прва београдска књига, на српскословенском језику, ћирилицом – Београдско четворојеванђеље.

,,Тада је источним земљама владао велики амир султан Сулејман&qуот;, тј. Сулејман II Величанствени. Дубровачки кнез Радиша Дмитровић прву београдску штампарију оснива у својој кући. Захваљујући труду дубровачких кнежева (Дмитровић и Гундулић) Београд је био jедини град на Балканском полуострву који је у XВИ веку имао штампарију у којој су штампане књиге на српскословенском језику. Престанком рада Дмитровићеве штампарије на обнављање штампарске делатности се чекало све до обнове српске државности (Кнежевина Србија) 1831. Године. Кнез је овај издавачки подухват схватао и као своју личну задужбину, ангажујући познатог јеромонаха Мардарија из Мркшине цркве за све штампарске послове. Дмитровић није штедео свог имања при изливању штампарских слова, али га смрт претиче, па је штампање завршио Тројан Гундулић, други утицајни дубровачки трговац настањен у Београду, ванбрачни син дубровачког племића Федерика Гундулића. Београдско четворојеванђеље баштини лепоту рукописног наслеђа која се задржала и у примерима старог српског штампарства постајући један од образаца висококвалитетног типографског и естетског остварења. Београдско четворојеванђеље је штампано као репрезентативна литургијска књига. Текстом је испуњено 211 листова (19,5 х 28,5 см); на хартији, у фолио формату, крупним ћириличним словима, српскословенским књижевним језиком, двобојном, црвено-црном штампом. Иза слога штампарије стоји и прворазредни калиграф и сигурна граверска рука. Осим текстова јеванђелиста, књига садржи и упутства о читању појединих јеванђеља у току године, месецослов од 1. септембра до 31. августа, попис зачела јеванђеља за разне потребе и службе појединим светитељима и упутство за читање васкрсних јеванђеља по гласовима. Значај Београдског четворојеванђеља у српској култури је вишеструк: то је прва књига штампана у Београду и прва књига штампана у световној средини, ван манастирског окружења. Њоме почиње историја београдског штампарства. Први београдски штампар, јеромонах Мардарије је и последњи истакнути штампар старог српског штампарства. Закон о културним добрима препознаје Београдско четворојеванђеље као културно добро од изузетног значаја што је потврђено Одлуком о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја.

Додај коментар: