Изложбa сликарке Иване Живић

Изложба Иване Живић, под називом „Интима” биће отворена у петак, 7. октобра у 19 часова у галерији „Никола Радошевић“  у Београду. Полазећи од недокучивог Ивана Живић у најновијем циклусу слика, препознатљивих мотива предочава уметничку зрелост. Сликарка остаје верна фигурацији у класичном смислу ликовног израза, док њено експериментисање и улазак у сверу апстракције почива на свету идеја, промисли и уметничке инспирације. Иванине хероине се и даље налазе у имагинарним, бајковитим ентеријерима обасутим водом и светлошћу. Ове младе жене које пливају у воденом пространству су симболи једне вишеслојне промишљености сликарке којој сликарство представља пут трагања за оним стварним у животу и тренутком који га одређује, усмерава и дефинише. Сада сензуалност, путеност и љубав одишу са слика, јер су управо то и осећања којима се уметница бави. Креативан уметнички порив представљају емоције док Ивана проналази начин да фигурацијом уз мноштво детаља представи срећу, тугу, љубав, страст, меланхолију, усхићење. Ова стања и размишљања је тешко вербализовати и она често остају у домену неопипљивог. Али сликарка својим умећем и вештином трансформише ова расположења кроз реалне слике преносећи идеје тока живота, енергије и духовности. Конкретне представе и очигледно нису главни мотив њеног стваралаштва, Ивана није илустратор емоција и мисли. Она кроз реалне мотиве преноси један дубљи унутрашњи свет који покреће мисли, осећаје, мирисе и звуке који нас воде у имагинаран лични свет снажних доживљаја, успомена, надања, сновиђења. Лепота која је присутна пред оком посматрача указује на оптимизам и снагу сликарке која се бори у свакодневном животу чувајући богатство свог унутрашњег света.

Врсна ликовност, висок сликарски ниво извођења и посвећеност детаљу реализовани су врхунском цртачком вештином, док боја као градивни елемент слике има широк спектар. Као код барокних уметника наративни садржај подржан је светлошћу и сенком. На овај начин ствара се илузија, уноси драматичност. Храбрим колоритским контрастима, понекад и монохромним сликама ствара препознатљива остварња. Ивана се не плаши се ни искривљења која настају као илузија преламања светлости у води. Кривудавост и рефлексија светлости обрашује и самостално додељујући јој својеврсну симболику. Овде се волумен, маса, простор и покрет налазе у балансу, док стварају уједно стварне и нестварне визуелне и имагинарне феномене. Њене слике су као вода која нас ослобађа, пружа мир, прочишћава али доноси вртлоге, страст, неизвесност, немир и страх, а њихов циљ могао би да буде и сан који ће тек уследити. Славица Обрадиновић, историчар уметност.