Једина сачувана српска круна

Инсигније краља Петра у Историјском музеју

Круна краља Петра једина је сачувана круна неког српског владара у Републици Србији. Она се данас налази у Историјском музеју Србије, а пре тога је имала живописан пут

Половином новембра 1915, при повлачењу српске војске ка Албанији, краљ Петар је одлучио да круну остави у Призрену. Скривана је у згради богословије све до краја Првог светског рата, када је враћена Карађорђевићима, који су је чували на свом двору. Током Другог светског рата била је у Манастиру Жича, а потом је однета у Народни музеј у Београд. Одатле је пренета у Музеј Првог српског устанка, па у депо Народне банке Србије, а од 2005. у власништву је Историјског музеја Србије, заједно са осталим инсигнијама које чине шар, жезло, копча за плашт и крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином.

Поводом обележавања 120 година од крунисања краља Петра, у Историјском музеју Србије су, уз ове инсигније, представљене и реконструкција престола и оригиналне скице за престо и круну. Реконструкцију престола су, по скици проф. Михаила Валтровића, израдили Милан Андрић, конзерватор Музеја примењене уметности, и костимограф Јелена Стокућа. Уз то су изложене и оригиналне скице пет предлога за круну и два за престо, које је урадио проф. Валтровић.

Чувени археолог, архитекта и историчар уметности Михаило Валтровић био је на челу Главног одбора за избор инсигнија за крунисање, које Србија у том тренутку није имала будући да је краљ Петар био први (и остао једини) нововековни владар који је имао крунисање. Круна је изливена од бронзане ручке топа Петровог деде Карађорђа Петровића у радионици браће Фализ у Паризу. Позлаћена је и декорисана синтетичким драгим камењем. Она има не само велику историјску важност већ и симболички значај јер материјалом од ког је направљена повезује два важна догађаја и личности у српској историји: вожда Карађорђа, родоначелника династије Карађорђевић, и покретање Првог српског устанка 1804. и крунисање његовог унука краља Петра И Карађорђевића на стогодишњицу подизања устанка.

Крунисање је извршено у Саборној цркви у Београду, док је миропомазање уприличено 9. октобра у Манастиру Жича. Крунисање краља Петра И Карађорђевића било је једино крунисање у нововековној српској историји. Претходни нововековни српски краљеви – краљ Милан Обреновић 1882, када је и обновљена српска краљевина, и краљ Александар Обреновић 1889. – били су само миропомазани на свечаним церемонијама, док је син и наследник краља Петра краљ Александар Карађорђевић положио свечану заклетву, будући да више није био само владар Срба, већ и других југословенских народа различитих вероисповести.

Реконструкција престола биће доступна заинтересованим посетиоцима Историјског музеја Србије у наредном периоду.

Филмски запис ушао у историју

Документарно-репортажни филм ,,Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића“, који су током овог историјског догађаја снимили Британци Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Метершо, сматра се најстаријим сачуваним филмским документом на Балкану и најстаријим сачуваним о српском народу. Ушао је и у историју светске кинематографије јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму.

Е. Б.