Јубиларни 10. Дани словеначког филма у Југословенској кинотеци

Јубиларно десето издање манифестације Дани словеначког филма биће одржано од 10. до 14. маја у Југословенској кинотеци и представиће ретроспективу одабраних филмова словеначких аутора, гостију и учесника од настанка 2015. године до данас

Организатори ревије Дани словеначког филма су Друштво Словенаца ,,Сава“ у Београду, уз покровитељство Амбасаде Републике Словеније у Београду и партнерску подршку Југословенске кинотеке, Филмског центра Словеније и Филмског центра Србије.

Поводом јубиларне ревије Дани словеначког филма, амбасадор Републике Словеније у Београду, Његова екселенција господин Дамјан Бергант је рекао: „Дани словеначког филма је најзначајнија и најпосећенија словеначка културна манифестација у Србији, која се истовремено одржава у више градова. Амбасада Републике Словеније у Београду са великим задовољством подржава ову значајну филмску манифестацију од почетка, јер смо свесни значаја словеначког филма и словеначке речи. Поред пројекција савремених и класичних словеначких филмова, током десет година одвијали су се и бројни пратећи догађаји – округли столови, интервјуи са словеначким глумцима, редитељима, продуцентима, филмским критичарима и тематске изложбе које су љубитеље филма упознале са светом словеначке кинематографије. Срећни и поносни смо што смо заједно са организаторима успешно стигли до јубиларног, 10. издања Дана словеначког филма у Србији“.

На отварању фестивала, у петак 10. маја од 17:30 у Сали Макавејев Југословенске кинотеке премијерно ће бити приказана три филмска остварења.

Дугометражни документарни филм „Милко Бамбич: In Statu Nascendi“ редитеља Радована Чока представља скицу уметника Милка Бамбича (1905-1991) – сликара, илустратора, полиглоте, проналазача, ликовног критичара, писца, пионира словеначког стрипа и карикатуре.

Остварење „Ухваћени на извору – Словеначка деца Лебенсборна“ Маје Веис документарни је филм о последњим преживелим жртвама нацистичког расног експеримента, када је 1942. тридесеторо ,,расно прикладне“ словеначке деце било укључено у озлоглашени нацистички програм Лебенсборн, који је основао Хајнрих Химлер у циљу проширивања аријевске расе.

Кратки документарни филм „Ита Рина – Дива из Диваче“ Владимира Шојата је остварење о једној од најлепших и најпримећенијих глумица у ери немог филма, која је жртвовала холивудску каријеру због београдске љубави. Десета по реду ревија Дани словеначког филма евоцираће успомену на ову глумицу која повезује Словенију и Србију, позиционирајући их у контекст европске културе. Ита Рина је преминула управо 10. маја 1979, на дан отварања Дана словеначког филма, па ће приказивање Шојатовог филма бити и својеврстан омаж њеном лику и делу.

Рођена као Ида Кравања у Дивачи, Ита Рина је захваљујући својој лепоти, али и природној изражајности и несумњивом глумачком таленту постигла велики успех у европским филмовима на прелазу из неме у звучну епоху, крајем 20-их и почетком 30-их година. Под режијским водством тада најзначајнијих немачких и чешких редитеља попут Густава Махатија, Карла Антона, Карла Јунгханса и других, Ита Рина је током своје каријере направила низ портрета јаких и активних жена које судбину држе у сопственим рукама.

Драгомир Зупанц, уметнички директор ревије Дани словеначког филма, у сусрет јубиларном издању манифестације је рекао: „Филмска манифестација, Дани словеначког филма, отвара врата ствараоцима и гостима из Словеније у Југословенској кинотеци 10. маја и траје до 14. маја. Десета, јубиларна по реду ревија биће ретроспективна. Првог дана манифестације, која читаву деценију гради мост између две кинематографије, биће приказана премијерно три документарна филма. Први, посвећен словеначком конструктивисти и ликовном уметнику „Милко Бамбич: In Statu Nascendi“ у режији Радована Чока, други о интернационално успешној филмској глумици из тридесетих година прошлог века, Ити Рини под насловом „Дива из Диваче“ монтажера и редитеља Владимира Шојата. Трећи, „Ухваћени на извору“, редитељке Маје Веис, отвара ревију.“

У наставку манифестације биће приказано још шест дугометражних филмских остварења по избору Драгомира Зупанца, уметничког директора ревије.

У суботу 11. маја, на програму је играни филм „Плес на киши“ редитеља Боштјана Хладника. Ово остварење прати сликара Петера који чезне за срећом – у вези је са позоришном глумицом Марушом, али је већ помало уморан од ње и волео би да упозна идеалну жену, савршену животну партнерку. Исте вечери на програму је и играни телевизијски филм „Бесне лисице“ редитеља Бориса Јурјашевича који прати борбу усамљеног рокера да спаси шуму од малверзантских шпекулација градоначелника и локалног тајкуна.

У недељу 12. маја биће приказан документарац „Музика је временска уметност 3: ЛП Лаибацх“ Игора Зупеа, филм о првом званично објављеном албуму групе Лаибацх 1985. године у Југославији. У наставку вечери публика ће моћи да погледа и играни филм „Нећу више да будем лузерка“ Урше Менарт. Главна јунакиња овог остварења је Шпела која има скоро тридесет година, диплому историје уметности и никада није имала сталан посао. Када се без новца, посла и друштва нађе на каучу својих разочараних родитеља, схвата да ће одрастање бити теже него што је очекивала.

Програм дугометражних филмова у понедељак 13. маја отвара документарац „Прича о Сави“ у режији Рожлеа Брегара, о реци која тече од срца Јулијских Алпа кроз четири земље и многе регионе, све до Београда, где се улива у Дунав. Упркос чињеници да живе поред ње, многи никада не искористе прилику да је заиста упознају. На програму ће исте вечери бити и играни филм „Приче из кестенове шуме“ Грегора Божича, о шкртом столару Марију који живи усред кестенове шуме и спрема се да заувек напусти несрећне долине те потражи бољи живот иза океана.

У току ревије Дани словеначког филма биће приказани и кратки филмови, а биће одржани и пратећи програми – изложба, трибина на тему „Прилози за историју словеначког филма“ и радионице.