Кад порастем, бићу писац

Александра Љубисављевић, књижевник и професор српског из Смедерева

Љубав према писаној речи је покретач живота, а ја сам одувек знала шта ћу бити и чиме ћу се бавити

Колико је љубав према живој речи и писању велика, а љубав за писану реч покретач свега у животу, за Борбу је говорила Александра Љубисављевић, аутор бројних књига и професор српског језика и књижевности. Како истиче, а данас то препричава као анегдоту које се радо присећа у друштву својих најближих пријатеља, одувек је знала и осећала да ће бити писац и да ће живот подарити бројним књигама кроз које ће показати своју емоцију и љубав према животу и људима.

Свакако да тренутак када је одлучила да уплови у свет писане речи није био лак и једноставан да се процени. Као професор српског језика и књижевности, целог живота дружи се с децом, од које и кроз коју добија инспирацију да ствара и гледа на свет другим очима, онако како не може свако, већ онај ко се препушта машти и сањарењу.

Прва Александрина књига ,,Царство Вилинског срца“ угледала је светлост дана 2018. То је био само почетак њеног стваралачког духа и представљања лепоте живота кроз писану реч. Након тога се нижу дела ,,Песма је створила свет“, ,,Човек који није волео кравате“, ,,Кафа с Кафком“, ,,Догодовштине врлог господина Хумора Сатировића“.

Тинејџерска комедија ,,Како је Сава постао Растко и обрнуто“, коју је написала пре неколико година, изведена је и као позоришна представа у којој су глумили њени ученици.

За најновију књигу ,,Распевани причљиви омнибушчић“ каже да се њом посебно поноси и да је написана за децу, младе и одрасле од седам до 77 година.

– У збирци се налазе песме и приче подељене у два циклуса – ,,Ја не живим по стереотипу, ја сам главни јунак у стрипу“ и ,,Онакви смо каква су дела нам“ – открива нам Александра Љубисављевић.

Према њеним речима, први циклус обухвата праве дечје песме, ,,ведре, веселе, које позивају на одрастање уз игру“, а у другом циклусу се налазе ,,духовне песме и песме посвећене српским песницима чија се дела иначе проучавају у школи“.

На наше питање када настају њене најлепше приче и дела која треба да обележе неко време, ауторка наглашава да сви њени текстови настају у неким посебним тренуцима и брижљиво су сакупљани током последњих година.

Последња књига ове завичајне ауторке посебна је и по томе што, осим њених текстова, и поред уводног циклуса у ком се може чути мишљење и глас младих, садржи на самом крају и посебан завршни циклус ,,Млади писци, гости Омнибусчића“, у коме се налазе дечји литерарни радови.

– На овај начин су и наши најмлађи били укључени у креативни процес и настанак једне књиге о којој ће се тек причати – тврди Александра. Она и сада ради на новим поетским и прозним текстовима, као и драмским причама, тако да можемо да очекујемо у блискијој будућности још неку нову и занимљиву причу, баш онако како ова добра и драга жена уме да напише.

Оно што је неизбежно да се истакне јесте да Александру, као професора српског језика и књижевности, сви ученици воле и о њој имају посебну причу јер је успела да код већине угради љубав према писаној речи и читању.

Аутор: Кристина Антић