Scroll Top

Камен по камен, Крушевац

kamen-po-kamen-krushevats
Сличне теме

ПРЕСТОНИ ГРАД КНЕЗА ЛАЗАРА – 650 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

Крушевац је један од наших најзначајнијих градова. Ово је град који је вековима чувар наше историје и сведочи о значајним историјским догађајима. Током средњег века је био престоница кнеза Лазара. Лоциран је у долини Западног поморавља, на реци Расини, и броји нешто више од 73.000 становника

Град Крушевац, као сво­ ју престоницу подиже кнез Лазар Хребељано­вић 1371. Постоји веровање да је назив град добио по крушцу – облом речном камену, који је махом коришћен за подизање Лазаревог града. Након Косов­ског боја 1389. на престо долази његов син Стефан. Будући да је у том тренутку Стефан био ма­лолетан, у управљању државом му је до пунолетства помагала мајка кнегиња Милица. Кру­шевац остаје престони град до почетка 15. века, када деспот Стефан Лазаревић престоницу сели у Београд. Први пут Тур­ци град освајају 1426, а коначно освајање града дешава се 1545.

АРХЕОЛОШКИ ПАРК

Мишљења сам да обилазак града треба започети на овом месту јер је практично одавде све и почело. Иако је Круше­вац као престони град подигао давне 1371, тек 1387. први пут се спомиње у писаном облику у повељи кнеза Лазара. Другу половину 20. века обележила су археолошка истраживања која су нам дала доста података о начину градње, изгледу нека­ дашњег средњовековног Круше­вца, али и начину живота који се овде одвијао. На основу тога можемо закључити да је градња заснована по моделу византијске и српске одбрамбене архитек­ туре. У време када је изграђен представљао је привредно, по­литичко и културно средиште тадашње Моравске Србије и као такав, средњовековни Крушевац је дао огроман допринос развоју културе и уметности тог доба.

Поводом обележавања Шест векова Крушевца 27. јуна 1971. у источном делу Лазаревог града откривен је Споменик кнезу Ла­зару. Споменик је дело Небојше Митрића ­ вајара из Београда. Занимљив је податак да је лик кнеза Лазара урађен на основу ктиторске композиције из мана­стира Раваница, коју је подигао као своју задужбину. Орнаменти на одори кнеза Лазара су преу­зети са Лазареве хаљине, чија се копија чува у Народном музеју у Крушевцу. Ово је једна од нај­значајнијих институција не само Расинског округа већ и целе Ре­публике Србије. Отворен је 19.12. 1951. (дакле, још један јубилеј град Крушевац обележава ове године). У музеју нам истичу да се музејски фонд састоји од око 22.000 уметничко-­историјских дела, предмета, фотографија, до­ кумената, разврстаних у седам збирки. Уколико се нађете у Крушевцу, немојте пропусти­ ти обилазак овог музеја.

Централно, вероватно и нај­ лепше, место у Лазаревом граду заузима Црква Лазарица. Изгра­ђена је у славу прворођеног сина кнеза Лазара и кнегиње Милице деспота Стефана Лазаревића. Ово је први објекат у Србији који је доживео стручну рестаураци­ју, која се одвијала током прве деценије 20. века. Заједно са Ма­настиром Раваница представља почетак моравског стила, који се везује за повлачење српске државе према северу, у долину реке Мораве, по којој и добија назив. Изграђена је од наизмени­чних редова камених тесаника и три реда опеке, повезаних ма­лтером. То ће уједно постати и главна особина моравског стила, коју касније наставља да негује и његов син – деспот Стефан Лазаревић. На спољашњости цркве се уочавају прелепе розете, које се сврставају међу најбоље урађене у поменутом стилу. Постоји један интересантан податак, који каже да је испред ове цркве освештена српска војска пред сам одлазак на Косово у Косовски бој.

И до данас је главна градска кула, под именом Донжон, остала делимично очувана. Донжон кула је некада била висине 20 метара, а данас је очувана у висини од око 18 метара. На основу истраживања дошло се до податка да је кула, осим приземља, имала још четири спрата. Имала је одбрамбену улогу, представљала је послед- њу линију одбране непријатељу који је већ дубоко ушао унутар зидина Лазаревог града.

Слободиште је сведок страшних догађаја који су се одвијали током немачке окупације Србије током Другог светског рата. На овом месту је стрељано око 1.650 људи. Налази се на падинама брда Багдала. Пре почет- ка рата на овом месту је започета изградња Казненог завода. Међутим, због избијања рата и свих несрећних околности та зграда није завршена. Ову недовршену грађевину Немци су претворили у логор. Логор је порушен 1949, а на том месту је изграђен Меморијални комплекс Слободиште у знак сећања на људе који су овде изгубили животе. Меморијални комплекс је посвећен слободи и револуцији. Одлука о оснивању комплекса донета је 1963, а по идеји Добрице Ћосића, централни споменички део је реализовао Богдан Богдановић. Место које такође не би требало пропустити када се нађете у Крушевцу је засигурно кућа Симића. Верује се да ова кућа спада у најстарије грађевине Крушевца. Међутим, не можемо са сигурношћу тврдити када је настала, али по стилским одликама се може везати за крај 18. и почетак 19. века. У туристичкој организацији Крушевца се истиче да је кућа сигурно изграђена пре 1833. и да је првобитно била у власништву турских бегова. Касније, након ослобађања од Турака, кућа се налази у власништву Стојана Симића (по коме и носи назив). Стојан је био први старешина тек ослобођене вароши од Турака, а ову кућу добија на поклон од кума Милоша Обреновића. Интересантан податак је да се у овој кући договарала кнез Милетина буна, којом се ограничава власт кнеза Милоша. Данас се у кући Симића налази око 550 ликовних дела.

Једна од новијих, али и најзанимљивијих атракција у Крушевцу је изграђена на Багали. Свечано је отворена на Видовдан 2019, а посматрано из птичје перспективе облик парка чине границе Републике Србије, чији изглед употпуњује пет највећих река, десет градова и неколико минијатура манастира. У тренутку када је отворен у парку минијатура је постављено десет српских светиња: манастири Жича, Милешева, Раваница, Троноша, Студеница, Грачаница, Крушедол, Пећка патријаршија, Црква Лазарица и Храм Светог Саве. Касније исте године, на дан обележавања ослобођења града Крушевца, парк је постао богатији за још две минијатуре – у питању су манастири Високи Дечани и Павловац. Идеја је да се овај број стално повећава све док се не поставе сви знаменити манастири и цркве. За врло кратко време парк је постао омиљен међу мештанима, а обожавају га и сви туристи који дођу у Крушевац.

Значајни споменици културе

Један од симбола овог града, без дилеме, јесте Споменик косовским јунацима. Налази се на Тргу косовских јунака и врло брзо је постао један од најзна­чајнијих споменика града. Споменик је откривен у част обележавања 100 година од Првог српског устанка, на Видовдан 1904, у присуству краља Петра I Карађорђе­ вића. Споменик је дело истакнутог вајара тог периода Ђорђа Јовановића, вишеструко награђиваног уметника. Још два значајна споменика су откривена на Видовдан, а реч је о Споменику кнегињи Милици (2018) и деспоту Стефану Лазаревићу (2020).

ПОЗНАТИ КРУШЕВЉАНИ

Од свог настанка до данас Крушевац се може поносити многим именима и личностима рођеним у овом граду. Поред већ поменутих историјских личности, у Крушевцу су рођени бројни глумци који су обележили југосло- венску и српску кинематографију током 20. и 21. века. Радмила Савићевић, Радмила Живковић, Миодраг Петровић Чкаља, Станислав Бинички, Властимир Ђуза Стојиљковић, Михајло Бата Паскаљевић, Ташко Начић, а у новије време Наташа Тапушковић (Шолак), Војин Ћетковић, Марко Живић… само су нека од имена рођена у Крушевцу, а радо их гледамо на телевизији, а новије генерације и на даскама које живот значе. У част глумцима је пре две године формиран и Трг глумаца баш испред Крушевачког позоришта. Иако је у Крушевцу рођено много више познатих и одличних глумаца, који су српској и југословенској, позоришној и филмској умет- ности дали квалитет, на Тргу се налазе бисте само пет глумаца. Крушевац је град који морате доживети. Вековима је чувар националне историје, а сликар Милић од Мачве каже да је у његовим мислима Крушевац симбол за Косово. Из тог разлога је Крушевцу 2000. поклонио легат од преко 120 слика из српске историје. Он је поставио један услов, а то је да све ове слике морају бити изложене у простору који гледа на Цркву Лазарицу. Зато је изабран објекат у непосредној близини археолошког парка Лазарев град.

Захваљујемо Туристичкој организацији града Крушевца на извору података.

аутор Никола Стојковић

фотографије: архива Борбе

фотографије: КЦ Крушевац

Додај коментар: