Чудесна судбина плавог кита са Пага

Од трпезе до музејског експоната

Интересантно је да је скоро на истом месту 1862. уловљен много већи кит, дугачак преко 20 метара, и да се његов костур налази у музеју у Бечу, писала је тадашња Борба када је београдска чаршија угледала океанску неман

Ретки џин Плави кит је морски ко­ питар који припада парво­рдру китова плочана. То је највећа животиња која је икад живела на Земљи – дугачка је до 33 метра и тежи до 150 и више тона. Плавихкитова је билоуве­ ликом броју у скоро свим океанима широм света до почетка 20. века. Четрде­ сетих година прошлог века људи су их ловили скоро до истребљења, док Међународна коми­ сија за китолов 1967. није забранила сав китилов плавих китова.

Интересантно је да је скоро на и ст о м м е ст у 1862. уловљен много већи кит, дугачак преко 20 метар,а и да се његов костур налази у музеју у Бечу…, писала је тадашња Борба када је бео­ градска чаршија угледала океанску неман.

На острву Паг у Јадранском мору јануара 1953. многе ме­ штане је запрепастио дола­ зак плавог кита, највеће жи­ вотиње која је икада живела на Земљи, који је допливао недалеко од обале и остао насу кан. Након неуспеха рибара да га врате у море, а како се не би мучио, кита су милиционери усмртили ва­ треним оружјем.

У ЧЕЉУСТИМА НЕМАНИ

На састанку у Градској управи чланови су распра­вљали шта да учине с ки­том, а предлози су били од тога да га присутни поде­ле за трпезом до тога да га препарирају за успомену. Срећом, одборници нису били при апетиту, па је не­свакидашњи посетилац хр­ватског Јадрана препариран и такав је обишао Југосла­вију. Новац од турнеје 7.500 килограма тешког и 12 ме­тара дугачког “морепловца” употребљен је, наводно, за неки од градских пројеката. Након Ријеке, Љубљане и Загреба, 14. фебруара исте године железницом је сти­гао у Београд први кит кога су Београђани имали при­лику да виде. Чудо природе окупило је много знатиже­љних посетилаца, од којих су се неки и фотографисали у разјапљеним чељустима животиње.

Са китом су путовали ри­бари и поморци с Пага који су учествовали у његовом хватању и убијању. Изложен је био четири дана у улици Пролетерских бригада број 7 (садашња Kрунска) и као невиђену атракцију до тада видело га је стотинак хиља­да људи. Ондашња Борба је под насловом “Огроман кит на улицама Београда” писала: “Интересантно је да је скоро на истом месту 1862, како ме­штани причају, уловљен један много већи кит, дугачак преко 20 метара, и да се његов кос­тур налази у музеју у Бечу. Према процени стручњака, овај кит је стар између једне и по и две године и припада породици безубих китова.”

МОТИВ ЗА РОМАН

Прича се да је управо пу­товање овог кита Ерих Kош употребио као мотив за ро­ман “Велики Мак”, који је објављен 1956. Kош је писао да је цео крај у ком је био изложен кит заударао на по­кварену рибу.

Априла 2013. продукцијска група “Ноћ музеја” позвала је све који се сећају или су при­суствовали излагању кита у Београду да им се јаве да би реконструисали овај догађај. Своје путовање кит је завр­шио у Загребу, где се и данас чува његов скелет у Природ­ њачком музеју.

Аутор Елена Стојановић

фотографије Архива Борбе