Кључна професија 21. века

Проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду

Порасту пријављених студената допринела је ренесанса грађевинарства у Србији, као и смер геоинформатике, први и једини студијски програм код нас и један од неколико у Европи

Грађевиснки факултет Универзитета у Београду из године у годину привлачи све већу пажњу будућих студената, чему сведочи чињеница да грађевинског инжењера без посла, практично, нема.

У периоду великих инвестиција и још масовније градње, ово занимање постаје дефицитарно, добро плаћено, самим тим, перспективно и све више тражено.

Сваке године Грађевински факултет прима 420 нових студената на три акредитована студијска програма: грађевинарство, геодезија и геоинформатика.

Да је студирање на Београдском универзитету све више ствар престижа, није тајна с обзиром на то да се на угледној Шангајској листи налази између 301. и 400. места од укупно 1.000 најбољих универзитета на свету.

На које начине је Грађевински факултет допринео побољшању ове статистике, али и каква је перспектива након добијене дипломе грађевинског
инжењера, за Борбу говори професор др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета.

– Значајан успех Београдског универзитета је резултат броја радова који су објављени у престижним иностраним научним часописима и броја цитата око 5.000 наставника и истраживача са 31 факултета и 11 института у саставу универзитета, међу којима је и око 140 запослених на Грађевинском факултету. Претходне три-четири године уложили смо много труда и значајна средства у подизање научноистраживачког капацитета факултета као институције и сваког запосленог наставника. То је резултовало добијањем већег броја међународних пројеката из програма ЕУ “Хоризон Еуропе”, као и домаћих пројеката из фондова за науку и иновациону делатност. Због тога очекујемо да се настави тренд повећања броја објављених радова – каже проф. др Кузмановић.

* Какве су шансе да се позиција Београдског универзитета на Шангајској листи поправи?

– Да би Универзитет у Београду у наредне три-четири године доспео на позицију између 201. и 300. места, неопходно је хитно поправити
материјални положај запослених у високом образовању, повећати улагања у науку и усвојити нови правилник о минималним условима за стицање звања наставника, којим ће се повећати потребан број радова за избор у више звање.

На тај начин број радова који објаве научници са УБ (који сада износи између 2.000 и 3.000 годишње) могуће је удвостручити, што би било довољно за поправљање позиције.

* Какво је интересовање студената за упис на Грађевински факултет?

– Интересовање је у порасту пету годину заредом. Разлог томе су савремени студијски програми, изванредан наставни кадар у свим научним областима и високе компетенције, знања и вештине које имају наши свршени студенти.

Осим тога, акредитацијом из 2021. и променом система са 4+1 (основне + мастер студије) на 3+1 годину, студирање смо учинили ефикаснијим, тако да не постоји ниједан предмет који представља “уско грло”, због кога су студенти губили године и продужавали студије.

* Шта је допринело порасту интересовања?

– Својеврсна ренесанса грађевинарства у Србији, која се огледа у великим инвестиционим улагањима, вредним милијарде евра. Ипак, да не буде све идеално, побринула се демографска ситуација у Србији, услед које се број свршених средњошколаца у последњих десет година смањио 10 одсто.

Насупрот томе, појавио се огроман број приватних факултета, високих школа струковних студија, али и нових државних факултета и студијских програма. На тај начин, број места на свим вискошколским установама у Србији у истом периоду порастао је са око 65.000 на преко 110.000. Ако
томе додате огромно повећање трошкова студирања у Београду, повећање броја уписаних студената има још већи значај.

* Какву перспективу има студент са завршеним Грађевинским факултетом?

– Према подацима Националне службе за запошљавање, грађевински инжењери спадају у најдефицитарнија занимања и већ дуже време на
тржишту рада нема незапослених грађевинских и геодетских инжењера.

Плате константно расту, па инжењери-приправници имају плату и до 1.000 евра, а након стицања искуства и полагања испита за овлашћеног
пројектанта или извођача радова плате достижу и више хиљада евра.

Осим тога, статус који имају инжењери потекли с Грађевинског факултета у најпознатијим домаћим и светским компанијама и на престижним универзитетима само су још једна потврда њиховог широког академског образовања и високог квалитета наших студијских програма.

На одличну перспективу грађевинских и геодетских инжењера утичу и започети инфраструктурни пројекти изградње и модернизације путева, железница и аеродрома, улагања у постројења за пречишћавање воде за пиће и отпадних вода, изградња енергетских објеката, као и индустријских постројења и објеката станоградње.

* Који смер је тренутно студентима најпримамљивији?

– На основним академским студијама постоје три акредитована студијска програма: грађевинарство (330 студената), геодезија (60) и геоинформатика (30).

Након тога следе мастер академске студије на којима студенти могу да изаберу неке од следећих модула (смерова): конструкције; грађевинска геотехника; хидротехника и водно-еколошко инжењерство; путеви, железнице и аеродроми; менаџмент, технологије и информатика у грађевинарству; геодезија; геоинформатика и управљање непокретностима.

Интересовање је приближно за све модуле јер сви имају одличну перспективу. Поред традиционалних смерова, интересантно је истаћи геоинформатику, први и једини такав студијски програм на овим просторима и један од неколико у читавој Европи.

Мастер инжењери геоинформатике баве се управљањем, обрадом и анализом геопросторних података, аналитичким и нумеричким моделирањем просторно-временских процеса и геовизуализацијом просторних података и информација.

Исти приступ користе и највеће компаније, као што су “Епл”, “Гугл”, “Мајкрософт”, “Амазон”, “Интел” и “Убер”, чак и компаније ауто-индустрије попут “Тесле”, “Аудија”, БМЊ и “Мерцедеса” (ауто-пилот функционалност).

Знања геоинформатичара могу се применити у пољопривреди, шумарству, рударству, хидротехници, економији, туризму, осигурању и бројним другим привредним гранама, па не чуди што се сматра да ово постаје кључна професија 21. века.

Традиција дуга 177 година

Грађевински факултет у Београду је институција с традицијом дугом 177 година. Генерације наших студената пронеле су славу факултета широм
света, пројектујући и градећи најразиличитије стамбене, пословне, индустријске и инжењерске објекте.

Велики број њих спада у врхунска градитељска остварења која су своје место нашла и у Гинисовој књизи рекорда. Данас велики број бивших студената нашег факултета ради у најпрестижнијим светским грађевинским фирмама и на најпознатијим универзитетима.

Грађевинарство је племенито занимање из ког остају дела, као што су мостови, путеви, зграде, бране, тунели, железнице и многи други објекти, каже декан Грађевинског факултета.

Фото: Грађевински факултет универзитета у Београду