Scroll Top

Књига за све – са полица до нових читалаца

kniga-za-sve-sa-politsa-do-novih-chitala
Сличне теме

АЛЕКСАНДРА БОГДАНОВИЋ ВЕЋ ГОДИНАМА ВОДИ БЛОГ “БИБЛИОТЕКАРКА” И ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУ

Донатори књига су издавачи, књижаре, писци и читаоци свих узраста, а основно је правило да књиге стигну тамо где библиотека није обнављана деценијама или уопште не постоји

Већ шест годи­на на Фејсбуку постоји блог “Библиотекар­ка”, који се бави промоцијом читања, књига и писаца. Пре три године по­кренута је и акција “Књига за све”, са жељом да се при­купљају наслови за донира­ње или формирање библио­тека у мањим срединама. Иза ових подухвата стоји Александра Богдановић, библиотекарка из Баћевца крај Барајева. Александра је у свом селу основала и би­блиотеку, у етно­домаћин­ству Зорнића кућа.

– У питању је библиотека отвореног типа, коју сам отворила пре неколико го­дина у етно­домаћинству Зорнића кућа и намењена је свим гостима који дола­зе. У њој се налазе књиге на неколико светских језика и различитих жанрова. Било ми је важно да књига буде доступна свима и да буде потпуно природно узети једну с полице, испружити се на ћилиму и одморити душу читајући -­ каже Бог­дановићева.

Једино исправно “постојање” на селу

– Живим на селу половину свог живота, па ми то слатко искуство каже да је то једини исправан начин “постојања” у данашње време. Замислите следећу ситуацију – после напорног дана на послу, превоза, временских услова и осталих фактора закорачите у шумски рај, где половина накупљене енергије неком магијом испари. Ко је за то заслужан, него природа јер само на селу можете директно с дрвета да уберете воће, да гајите башту, да вам комшија преко жице пребаци качамак у тањиру и да једни другима прискачете у помоћ када се спрема зимница – наводи Александра.

Пре три године сте започели и с акци­јом прикупљања ­донирања књига, па како је дошло до те идеје?

– Позвала ме је пријатељица с питањем мо­гу ли скупити књиге за поро­дилиште, где се породила дру­гарица. Како сам тада радила у Музеју књига, а нисам ника­ко могла то да учиним преко странице, прва донација је оти­ шла из вишкова музеја. За сле­ дећу донацију одлу чи ла сам да направим засебну акци­ју и дам јој име “Књига за све”. Основно правило је да најбоље и најквалитетније књиге стигну тамо где би­ блиотека није обнављана деценијама или уопште не постоји. У свему ми најви­ше помаже породица јер без те лавовске подршке не би било ове акције.

Добар део прикупље­них књига одвајате и за хуманитарне лицитаци­је. Колико сте овим акти­вностима помогли другим људима, којима је та помоћ била неопходна за лечење?

Од прошле године део прикупљених књига одва­јам за хуманитарне лици­тације. До сада смо на овај начин помогли у прикупља­њу новца за лечење Софије Маркуљевић, Лане Јовано­ вић, Бошка Гуглете, Филипа Ивановића, Оливера Гајоди­ ја и Миње Матић. Поједине књиге пронашле су и своје нове власнике преко базара који су организовани свуда по Србији, а све са циљем да се убрза процес прикупљања средстава за лечење.

Упознати прво своју земљу

Љубав према читању, како Александра каже, била јој је предодређена још док се није родила будући да је мајка током трудноће прочитала цео том Анђелике. Поред књига, велика љубав су јој и путовања.

– Тренутно обилазим музеје које нисам посетила у Београду, а, колико могућности дозвољавају, и мање познате локације по Србији. Сматрам да је упознати своју земљу важније од обиласка света да бисмо је више волели, разумели и сазнали како можемо да допринесемо – закључује библиотекарка.

Колико је књига до данас уопште при­купљено и ко су претежно учесници ове хуманитарне активности?

На 6.000 прикупљених књига престала сам да бро­јим. Нисам желела тиме да се оптерећујем да би акција текла без пресије и такмичења. Ипак, сваку књигу убележим у посебну свеску, одређену за акцију, тренутно се исписује четврта по реду, затим ставим печат “Библиотекарка” и одвојим по тематици, зависно од институције којој планирам да донирам. Када је реч о учесницима у овој акцији, донатори књига су готово сви. Издавачи, књижаре, организације, писци, читаоци свих узраста. Мада, кад боље размислим, највише поклањају појединци. Што ми је и драго с обзиром на то да прочитана књига с њихове полице кружи и до- лази до следећег читаоца.

Из вашег искуства, да ли бисте казали да се довољно чита? И који су то претежно жанрови који долазе до читалаца?

– Мислим да се данас свакако не чита довољно, а разлог томе је употреба технологије у свим сферама друштва. Како је све убрзано, читање не инспирише превише јер је споро и захтева време. Такође, желим да истакнем и да је погубан утицај технологија на мозак који нисте развили читањем. У таквим околностима, ваша машта, закључци, емоционална и социјална интелигенција не постоје. Не знате шта је добро или зло, већ само како да себи удовољите, без емпатије према другима. Процесом читања ми учимо много нових речи, те, самим тим, лакше и комуницирамо, а ако умемо да разговарамо, решаваћемо сваки конфликт ако до њега дође и тако укруг. Управо због свега наведеног ова акција је моја животна мисија. Одговор на други део питања – највише се чита белетристика, мада примећујем да се све више читалаца окреће и књигама за лични развој, али и новим делима о научницима, знаменитим личностима из прошлости.

аутор КРИСТИНА АНТИЋ

Фото: Приватна архива

Додај коментар: