Ко се боји Деда Мраза?

Изложба фотографија у УК Пароброд

Његов лик прожет је добрим, али и лошим особинама, што чини да се малишани плаше овог корпулентног декице, али да се, без обзира на све, и даље радују његовим поклонима

У Установи културе Пароброд 18. децембра отворена је изложба “Шта се десило Деда Мразу” сачињена од пробране колекције “најсмешнијих” и “најстрашнијих” фотографија с најпознатијим симболом Нове године. Иако га прати глас да испуњава жеље и доноси деци радост, ауторке изложбе Јелена Петљански и Зорана Минчић имале су другачију идеју на уму.

– Листајући старе албуме, наишла сам на фотографију из детињства с Деда Мразом који не изгледа као добри чикица, већ врло страшно. Када сам је окачила на Инстаграм профил, за кратко време добила сам велики број коментара и реакција у виду сличних фотографија. Одатле се видело да ово није изоловани случај, већ друштвени феномен, да смо се сви некад плашили Деда Мраза и да за то постоји неки разлог. Промишљајући о томе, али и у жељи да се насмејемо и забавимо, родила се идеја о изложби, каже за Борбу Јелена Петљански.

Вероватно има више разлога зашто се деца, док су мала, плаше Деда Мраза, наводи она: страх од непознатих људи, маске, читаве церемоније која је нека врста представе, сам његов лик.

– У лик Деда Мраза уткане су особине других личности из традиције стари Словена, попут старца Мраза, који је крао неваљалу децу. И у другим културама његов лик прожет је добрим, али и лошим особинама. Врло је могуће да све то заједно чини да се малишани плаше тог корпулентног декице, али да се, без обзира на све, и даље радују његовим поклонима – сматра Јелена Петљански.

А када је право време да се детету каже да Деда Мраз не постоји? Професорка Илдико Ердеи, антрополог, истиче да нема јединственог исправног одговора, већ сваки родитељ мора сам то да процени.

– Свако од нас постепено је долазио до сазнања да је Деда Мраз, као и други ликови из бајки и филмова, измишљен; најчешће у узрасту пред полазак у школу. Развојни психолози кажу да се то уклапа у период када деца почињу да праве разлику између реалности и фантазије, зато је најбоље сачекати да сама запитају јер је то знак да су спремна за објашњења која следе – открива професорка за Борбу.

Могуће је, додаје, да ће, услед промењеног информативног окружења и због повећане присутности Деда Мразова у реалним и дигиталним просторима ова питања данас доћи на дневни ред раније него некада.

– С друге стране, данас је много јасније да Деда Мраз није појединац, већ део разгранатог система: представа, институција и пракси, што појачава уверљивост лика и отежава родитељима задатак суочавања с реалношћу – напомије Илдико Ердеи.

Изложба у УК Пароброд отворена је до 10. јануара.

Симбол југословенског детињства

Као и све фиктивне и митске фигуре, Деда Мраз је добар за разигравање маште, за моралне поуке и присуство идеје о важности добра у најранијем детињству оцењује проф. Илдико Ердеи, антроплог.

– Пре Деда Мраза каквог данас знамо, а који мегапопуларност дугује једној компанији за производњу освежавајућег пића, деци су о Божићу поклоне доносили Ђед Божићњак или Божић Бата, чија се појава и атрибуције повезују и са Св. Николом у хришћанској традицији. У социјалистичкој Југославији Нова година је постала званични празник 1955, са Деда Мразом као једним од главних симбола који је доносио поклоне свој деци, без обзира на етничко порекло и верско опредељење. Тако је он израстао у универзалну фигуру “југословенског детињства”. Након распада Југославије ни он није остао поштеђен. Све се чешће препоручује повратак старим “српским” традицијама, што укључује и замењивање Нове године Божићем, Деда Мраза Божић Батом, а новогодишње јелке бадњаком. Надајмо се, ипак, да ће добри деда остати да постоји, као залог универзалнијег света у којем машта, нада, ишчекивање и вера у добро нису изгубљени, поручује проф. Ердеи.

Аутор М. Ковачевић