Scroll Top

Критички образовани појединци чине квалитетно друштво

kritichki-obrazovani-pojedintsi-chine-k
Сличне теме

ТАМАРА РОГОВИЋ, НАЈМЛАЂИ МАГИСТАР НА СВЕТУ У ОБЛАСТИ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ

Вишевековна универзитетска традиција у Великој Британији створила је врло софистициран приступ едукације појединца кроз интердисциплинарни рад

Србија обилује богат­ством и то оним на којем свет остаје, младим, образова­ним и амбициозним људима који померају и поста­вљају нове светске границе. О разликама у образовном систе­му Србије и Велике Британије, о њеним новим размишљањи­ма и надахнућима разговара­ли смо с Тамаром Роговић, на­јмлађим магистром на свету у области визуелних уметности.

Који од многобројних успеха сматрате најве­ћом прекретницом за даљи развој?

– Дефинитивно част да будем позвана на двогодишње пост­дипломске студије уметности на универзитету у Единбургу у својој 18. години, без заврше­них основних студија. Чиње­ница да је сенат универзитета донео ову одлуку, након што су професори оценили моје радове и спре­мност за овај степен образо­вања, заиста је отворила много нових могућ­ности. Долазак у Велику Бри­танију и обра­зовање које сам стекла кроз про­грам стварала­штва савремене уметности су унапредили моју методологију рада и дозволи­ ли ми да информишем свој рад критички, а посебно кроз разумевање авангарде.

С обзиром на то да сте имали прилику да студирате на нашем униве­рзитету, али исто тако и на једном од најпрестижнијих, у Единбургу, које су разлике, а које сличности у приступу?

– Сличности не постоје. Обра­зовање у Великој Британији је традиционално део њихове култу­ре, а вишевековно постојање униве­рзитетског обра­зовања довело је до врло софисти­цираног присту­па образовању појединца кроз групни, интерди­сциплинарни рад. Чини се да је идеја да критички образовани ин­дивидуалци чине квалитетно друштво. Многи образовни си­стеми у свету имају доста тога да науче из британских корена знања, па тако и Србија.

ФОТО: DESIGN INFORMATICS EDINBURGH

Многим уметницима су мостови били ин­спирација. Шта вама означа­ва тај мотив, којем сте посве­тили магистарску изложбу?

– Мост, као канон инспирације, представља вечити уметнички упит. Скоро као да је ту, још присутан у мојој естетици, да ми да назнаку да морам тражити везу и стремити ка разумевању односа и повезаности нас с нама самима и другима. Кроз „Asteria Crea­tive”, истраживачку групу за науку и уметност при Един­буршком универзитету, чији сам оснивачки члан, имам прилику да истражујем законитости космичке повезанос­ти и све те невидљиве мостове, а кроз друге праксе бавим се истраживањем тога шта наше неподношљиве идентитетске различитости могу да постану и како се трансформишу. Чо­век је и визуелно биће, када видимо мост, схватамо га као индикатора неке већ виђене метафоре везане за премошћа­вање или повезивање. То га чини одличним и безбедним мотивом за овакве наративе, међутим, оштећени и сло­мљени мостови, који су често мотиви на мојим сликама, го­воре о фрагилности и компле­ксности наизглед утемељених и ригидних творевина и одно­са. Велику заслугу за мотив моста у мом раду има један од мојих ментора, чије истражи­вање се односи на утицај места рођења и одрастања уметника на њихово стваралаштво. Он ме је подстакао на коришћење овог мотива кроз истражива­ње подсвести везане за нај­ранији, пренатални период потиснутих трауматичних доживљаја ­ рођена сам 14. априла 1999, током конфликта, као и на истраживање значаја индивидуалне одговорности. Један од резултата је заиста и моја магистарска изложба “Стратегији треба терапија”.

Како сте дошли на иде­ ју за отварање бесплат­не школе „Tasha Art School” и која је главна мисија овог пројекта?

– “Tasha Art School” је пројекат бесплатне школе уметности за децу и одрасле. Започет је 2017. у Београду, као моја идеја поп­ап школе уметности за де­цу различитих способности и могућности. Пројекат је осми­шљен као пример алтернати­вног уметничког образовања, специфичних метода које под­стичу уметничке потенцијале сваког појединца још од најра­нијег узраста и где полазници имају прилику да уче о умет­ности кроз уметност. Поп­ап концепт је веома важан јер нам је дозволио да посетимо више градова и локација. Због пан­демије, у претходном перио­ду пројекат је био на чекању, међутим, надам се наставку ове године, са још снажнијим концептом.

Постоји ли нека мисао или теза коју желите да продубите и која ће ин­спирисати ваш рад у овој години?

– Тренутно се бавим темом ненасиља кроз индивидуал­ни рад и кроз своје колабора­тивне праксе. Сматрам да мој пут зависи од разумевања ра­зличитих истраживања, тако да се трудим да интердисци­плинарно стварам кроз дело­ вање у више области попут физике, биологије и, наравно, хуманистичких наука. „Aste­ria Creative” се бави спајањем различитих наука, филозофије и уметности у циљу истражи­ вања свемира ­ технологије и етике откривања и насељава­ња небеских тела.

Шта бисте нам поручили поводом 100 година постојања имена Борба?

– Желим још много борбе Борби јер борба за уметност, културу, демократске постулате и слободу је стална и непрестана и оног тренутка када стане она нестаје.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА

Додај коментар: