Култура треба да буде доступна свима

ВЕЛИКИ ИНТЕРВЈУ ПОВОДОМ 100 ДАНА РАДА МАЈА ГОЈКОВИЋ, ПОТППРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ И МИНИСТАРКА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Мој план је да обиђем установе културе широм Србије да бих се упознала с каквим проблемима се суочавају и како можемо да помогнемо. Наш циљ је да и мања места добију просторе за културне садржаје, стога покрећемо и потпуно нови пројекат “Престоница културе Србије”

Mного је иза­ зова које сам препозна ла у ових првих 100 дана, то­ком којих смо остварили ва­ жне прве кораке да би област културе и информисања имала бољи основ за даљи развој и унапређење стања у овом кра­тком периоду, каже на почетку разговора за Борбу потпредседница Владе и министарка за културу и информисање Маја Гојковић.

Позиција министра ку­лтуре у Србији децени­јама не делује као награда, већ тежак испит. Са чиме сте се суочили ушавши у зграду у Влајковићевој?

Моји први дани ме подсе­ћају на наслов чувене књиге “Кроз пустињу и прашуму”. Највећи изазов је био ситуа­ција која је настала због пандемије КОВИД­19, која је оста­вила последице на све области у нашем друштву, али култура је и код нас, као и у свету, једна од највећих жртава. Значајно је што сам, као министар ку­лтуре, постала члан кризног штаба, где сам предлагала и заступала интересе културе. Чим су се стекли први услови, издејствовали смо да дође до релаксирања мера према уста­новама културе. Сценским уметницима и уметницима који раде у затвореним просто­рима омогућили смо да добију приоритетан статус приликом вакцинације и надамо се да ће то омогућити да се култу­ра у догледно време врати у уобичајене токове. У првим недељама смо допунили коле­ктивни уговор и обезбедили 100 одсто зараде за запослене у установама културе када је узрок спречености за рад за­раза вирусом КОВИД­19 или мера изолације.

Недавно је Влада Ср­бије обележила првих 100 дана рада. Шта сматра­ те најважнијим резултатом свог министарства?

Изузетно је значајно што смо на самом почетку, при­ликом израде буџета за 2021, успели да повећамо износ на­мењен за културу. Планирани буџет је развојни, обезбедили смо стабилно финансирање установа културе, повећање износа за скоро све конкур­се, а предвиђен је завршетак важних инфраструктурних пројеката, као што је обнова подграђа Петроварадинске тврђаве, Народног позоришта у Суботици и Музеја наив­не и маргиналне уметности у Јагодини. Радили смо и на нацртима закона који ће ре­гулисати важне сегменте ку­ лтуре, а који до сада нису пос­тојали. Ако хоћемо да идемо ка модернизацији и хватамо корак са Европом и светом, онда морамо да кренемо од основних ствари, а то је ства­рање доброг законодавног оквира. Завршили смо јавну расправу о Нацрту закона о музејској делатности. Први пут да ће ова област бити де­финисана посебним законом и већ у марту ћемо ићи пред Народну скупштину. Завршен је посао и на Нацрту закона о инспекцијском надзору у култури, што је такође први пут, а кренули смо и у јавну расправу о изменама и допу­нама Закона о култури.

А што се тиче области информисања?

Усвојили смо акциони план за спровођење медиј­ске стратегије и формирали радне групе за безбедност и заштиту новинара и спрово­ђење акционог плана. Ради­мо на успостављању сајта и апликације Безбедни нови­нар, као и СОС телефона, који ће бити доступан свим новинарима за питања угро­жавања физичке безбедности.

Министарство је не­ давно дефинисало стратешке приоритете развоја културе до 2025. Шта ће бити ваш фокус развоја културе да би се ситуација унапредила?

Утврдили смо 20 тачака стратешког приоритета и ма­ркирали као веома значајне да би се унапредило стање културе у Србији. То је, сва­како, континуирано повећање буџета за културу не само да бисмо достигли оних “маги­чних” један одсто већ и зато што је изузетно значајно то улагање у културу. Очува­ње културн-о­историјског наслеђа, поготово на терито­рији Косова и Метохије, који је угрожен, веома је важно. Препознали смо децентрали­зацију културне продукци­је, културну дипломатију и отварање нових културних центара у свету, посебно у нашем најближем окружењу, тамо где живе припадници српског народа. Значајно је и покретање и настављање великих пројеката ­ изгра­дња важних објеката, поре­ски подстицаји за улагања у културу, дигитализација, развој културног туризма, као и унапређење положаја самосталних уметника, културних радника и струков­них удружења.

Нагласили сте значај децентрализације ку­лтуре и од почетка мандата више пута сте излазили из Београда, обилазили гра­дове и општине у Србији и разговарали са представни­цима локалних самоупра­ва и институција културе о проблемима с којима се суочавају и плановима. На ко­ји начин ће Министарство културе и информисања радити на томе да се њихов положај поправи?

Један од приоритета је ко­нкретан рад на децентрали­зацији културе. Потребно је да култура буде равномерно доступна свима јер је култура неопходна да би једна држава била модерна и развијена. Че­сто се говорило о овој теми, али оно што је било важно јесу изласци из Београда и обилазак локалних самоупра­ва и разговор о конкретним потребама институција кул­тура широм земље. Мој план је да обиђем установе културе широм Србије, галерије, до­мове културе да бих се упо­знала с каквим проблемима се суочавају и како можемо да помогнемо. Радимо на томе да дође до суштинске децен­трализације у култури јер ни­су само Београд и Нови Сад градови у којима је потребно улагати у инфраструктуру и културне садржаје. Пре све­га, кроз наш конкурс “Гра­дови у фокусу”, за који смо определили 349,5 милиона динара, што је апсолутно нај­већи износ откад тај конкурс постоји, три пута више новца него прошле године, покуша­ћемо да помогнемо изградњу инфраструктуре у градовима и општинама. Наш циљ је да и мања места добију просторе за културне садржаје. У том циљу покрећемо и потпуно нови пројекат “Престоница културе Србије”, по угледу на Европску престоницу ку­лтуре. Расписаћемо конкурс у ком могу да учествују сви градови, осим Београдa и Но­вог Сада, и до краја ове го­дине изабраћемо локалну са­моуправу која ће ову титулу понети 2023. Током следеће године уложићемо значајна средства управо за изградњу објеката културе у том месту.

Наш циљ је да филм постане бренд Србије, али и да подстакнемо развој и улагање у све области уметности

Недавно је донета и уредба  о подстица­јима инвеститорима који производе аудио-­визуелна дела. Да ли ће то омогућити да се повећа број филмских пројеката који се реализују у Србији?

Пре свега, мера о подсти­цајима за снимање филмова која је донета 2014, када је председник Владе био Але­ксандар Вучић, створила је услове да постанемо држава у којој се непрестано снимају филмови и серије, па тако ви­ ше не можете лако наћи сло­бодне екипе за нове пројекте. Изједначили смо и стране и домаће инвеститоре, а ове године су планирана знача­ јна средства за подстицаје за снимање филмова и серија у Србији. Како би се ублажиле економске последице по ау­дио­визуелну производњу у Србији због пандемије, сма­њили смо минимални буџет који је потребан за наменски филм и за појединачну епизо­ду у оквиру ТВ серије да би се аплицирало за подстицаје. Наш циљ је да филм постане бренд Србије.

На шта ћете се усме­рити највише у свом мандату?

Посебна пажња биће по­ свећена великим инфраструк­турним улагањима. Потписа­ли смо споразум са Банком з аразвој Савета Европе, који ће омогућити да се започну ве­лики инфраструктурни про­јекти у области културе. То је, између осталог, премештање Музеја Николе Тесле у зграду термоелектране “Снага и све­тлост”, што ће бити велики пројекат у будућности. У току је пресељење и Историјског музеја Србије у зграду Желе­зничке станице на Савском тргу, који ће после 57 година, односно од оснивања, добити адекватан простор у ком ће чувати и излагати уметни­чко­ историјска дела од зна­чаја за нашу историју. Исто­ријски музеј са Спомеником Стефану Немањи потпуно се уклапа и у целину новог реконструисаног Савског тр­га и биће место где ћемо сви моћи да учимо више о исто­рији нашег народа и државе. Оно што бих такође издвојила јесте чињеница да смо при­ступили решавању проблема самосталних уметника, и то ће бити велика ствар уколико успемо у наредном периоду да решимо питање њиховог статуса. Размишљамо како можемо да пореским мерама подстакнемо на даљи развој и улагање свеукупног друштва у културу и извршићемо ана­лизу ефеката које би такве ме­ре могле да имају. Као што су субвенције за филм привукле партнере и стране инвести­торе, важно је и у свим обла­стима уметности предузети сличне мере.

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ