Лепотица из укрштених речи

ИТА РИНА, ПРВА МЕЂУНАРОДНА ФИЛМСКА ЗВЕЗДА С ОВИХ ПРОСТОРА

Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену словенску лепоту и дар за глуму

Ако сте икада решавали укрштене речи, онда знате да одговор на питање “Наша славна глумица између два светска рата”, са три слова у имену и четири у презимену, може да буде само један – Ита Рина. Иронично, да није ове свакодневне разоноде, име ове даме би вероватно одавно било заборављено, иако је било реч о првој међународној филмској звезди с ових простора.

Ита Рина рођена је 7. јула 1907, као Италина Кравања, у Дивачи код Трста (у тадашњој Аустроугарској, данашњој Словенији). Прича каже да је била лош ђак и да је одмалена сањала о филмској каријери и светлима позорнице.

Као расну лепотицу о којој се у граду већ нашироко причало, пријатељи су је 1926, када јој је било 19 година, пријавили на избор за мис у организацији америчке дистрибутерске компаније “Фанамет”. Победници је следила велика новчана награда и филмски уговор у Америци. Међутим, иако је лепа Ита изабрана за једну од седам најлепших девојака, није учествовала у финалном избору у Загребу. Њена мајка била је шокирана овом дрскошћу и сматрала је да је за девојку срамота да учествује на оваквом такмичењу, па је ћерки забранила да иде. Ипак, била је ово прекретница у животу будуће глумице.

ФИЛМСКО БЕКСТВО ОД КУЋЕ

Упркос одбијању мајке, за Итину лепоту се чуло до далеке Немачке и стигла јој је понуда за пробно снимање. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је преломила и 1927. побегла од куће. У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор с продуцентском кућом “Остермајер” и они су од ње направили праву звезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива… Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама, стичући искуство и спремајући се за озбиљније роле. Њено име – Ида Кравања, први пут је забележено на шпици филма “Шта деца крију од родитеља” режисера Франца Остена. На наговор продуцента, већ следеће године узима псеудоним по коме ће остати заувек упамћена – Ита Рина.

ЗВЕЗДАНИ УСПЕХ

Ова балканска лепотица се прославила 1929. улогом у филму “Еротикон” Густава Махатија, “који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност изражавања страсти сензуалне младе жене”. Остало је забележено да је након париске премијере приче о заведеној и напуштеној ћерки чувара железничке станице публика Иту Рину буквално на рукама изнела из биоскопа! Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену словенску лепоту и дар за глуму. Добијала је на стотине писама обожавалаца и уследила је и понуда за наставак каријере у Холивуду.

Међутим, на врхунцу славе – 1931, Ити је срце украо Миодраг Ђорђевић, инжењер из Београда, тада на студијама у Берлину, где га је и упознала у југословенској амбасади. Решила је да све остави и уда се за њега. Због Миодрага је одлучила и да промени веру и пређе у православље, још једном променивши име.

После селидбе у Београд и венчања постала је – Тамара Ђорђевић.

ИВО АНДРИЋ ЈУ ЈЕ СПАСАО ЗАТВОРА

Брак није значио да ће се Ита/Тамара одрећи каријере. Ипак, према сопственој одлуци, од тада је снимала само у Југославији, тек повремено одлазећи у Немачку, у којој се, с доласком нациста, и ситуација за глумце променила. Ита је морала да доказује да није Јеврејка, а током снимања филма “Централа Рио” 1939. посвађала се са човеком који је вређао Југославију, а за кога се испоставило да је члан Гестапа. Затвора ју је спасао само тадашњи амбасадор Краљевине Југославије у Берлину Иво Андрић, који јој је саветовао да се хитно врати у домовину. Други светски рат глумица је провела далеко од јавности, бринући о мужу, сину и ћерки. Након 1945. на филму се појавила само још једном, у мањој улози у филму “Рат” Вељка Булајића из 1960. заједно с Батом Живојиновићем. Након што се и дефинитивно повукла из јавног живота, с породицом се преселила у Будву.

НИКАДА НИЈЕ ИЗИГРАВАЛА ДИВУ

Због љубави према супругу Ита је одлучила да живот праве филмске диве измени из корена.

За разлику од многих чувених глумица и лепотица које су живот скончале трагично, саме и напуштене од свих, Тамара Ђорђевић је имала богат и садржајан живот поред мужа, с којим је живела у складном браку.

Њихов дом је, заправо, била једна кућа са мансардом, изграђена 1923, која се налазила у Катанићевој улици број 8. Иако се угледна породица Миодрага Ђорђевића у почетку није слагала с овим браком, ипак га је, с временом, упознавши благу и скромну Тамару, која никада није изигравала диву, здушно прихватила. Тамара и Миодраг били су посвећени породици и пријатељима. Најчешће би се окупљали у кафани “Топлица”, у којој су увек имали резервисан сто.

Сина Милана добили су 1940, а ћерку Тијану 1943.

Период окупације Тамара Ђорђевић је провела повучено, прво у Београду, а потом и у Врњачкој Бањи, где се цела породица преселила након бомбардовања Београда.

Забележено је да је некада славна глумица носила џакове и продавала свој скупоцени накит да би прехранила породицу. Чак је успела и да спасе супруга, који је због једне непримерене политичке изјаве завршио у Бањичком логору.

Преминула је маја 1979. за време катастрофалног земљотреса у Будви. Имала је 72 године. Сахрањена је у Београду, на Новом гробљу.

ФОТО: ИСТОРИЈСКИ ЗАБАВНИК