Летњиковац богова с Олимпа

ПИЛИОН, ПОЛУОСТРВО И ПЛАНИНА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ТЕСАЛИЈИ

Сам назив Пилион потиче од краља Пелеја, из чијег се брака с нимфом Тетидом родио легендарни јунак Ахил

На југоистоку Тесалије, изнад града Волоса, уздиже се Пилион, најлепша планина Грчке, коју кроз историју прати прегршт митова и легенди. Сам назив Пилион потиче од краља Пелеја, из чијег се брака с нимфом Тетидом, родио легендарни јунак Ахил.

Према веровањима, одавде су потекли кентаури, митска бића с телом коња  и  торзом  човека. У причама о Хераклу Хомер их описује као агресивна и ратнички настројена бића, све, осим једног истакнутог појединца Хирона, који је био стручњак за уметност, медицину и лов. Живео је у пећини на обронцима Пилиона, одакле је подучавао бројне хероје античког доба, укључујући Херакла, Ахила и Тезеја.

Према грчкој митологији, Пилион је служио као летњиковац богова с Олимпа, а пењући се уз ову планину, могу да разумем зашто су баш њу изабрали. Карактерише је спој кристално чистог мора, плажа, стрмих литица и густе, непробојне шуме која се пружа унедоглед.

ПЛАТАН СТАР 1.000 ГОДИНА

Мала разуђена села нижу се пред нама на путу до наше дестинације. Архитектура је усклађена с крајоликом, а доминирају ниске камене куће с тешким, дрвеним жалузинама и пространа каскадна дворишта пуна хортензија. Свако место има један или више тргова, платија, с три обавезна елемента: црквом, платаном и таверном.

Најстарији платан, чија се старост процењује на око 1.000 година, уздиже се на централном тргу Цагараде, месту у ком ми боравимо. Обим дебла износи 14 метара, а поједине гране су толико масивне да су подупрте потпорним стубовима.

У стаблу су утиснути отисци људских стопа који формирају природне степенице којима се пењу и деца и одрасли. У хладу платана налази се неколицина кафића и ресторана, као и Црква Свете Параскеве из 1719, саграђена у византијском стилу. Налик осталим ортодоксним грађевинама, екстеријер је сведен, а бочне бродове красе два низа високих, лучних прозора укражних витражима. Унутрашњи зидови и сводови цркве осликани су живописним фрескама. Ентеријер је испуњен тамним, изрезбареним дрветом. У цркви се одржава недељна литургија, а Трг Свете Параскеве главно је место окупљања староседелаца и туриста Цагараде.

ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ ПЛАЖА ЕВРОПЕ

Свако насеље повезује мрежа калдрма из отоманског периода, којима се можете спустити све до мора, а од опреме су вам потребне патике, планинарски штап и мало добре воље.

Шуме Пилиона важе за најразноврсније у целој земљи, а субјективни осећај је да сте у џунгли.

Спуштајући се путељцима, наишли смо на мноштво потока који формирају каскадне водопаде и оазе. Набујале крошње готово да заклањају небо и пружају свежину каква се ретко осећа током лета. Како се ближимо подножју, околиш се мења, шума проређује, а температура расте. Кроз растиње се промаљају три острва у даљини: Скијатос, Скопелос и Алонисос. Погледом се пружају најразличитије плаже, које варирају од широких, пешчаних пространстава до стрмих, дивљих увала.

На савет мештана запутили смо се ка плажи Милопотамос. Њена драж је у томе што је подељена на два дела масивном стеном, која има процеп и служи као пролаз. Из мора израњају стене најразличитијих форми до којих могу допливати, ипак, само најискуснији пливачи.

Милопотамос је увршћена у десет најлепших плажа Европе, а самим тим је и најпосећенија, па је пожељно доћи у раним јутарњим сатима да бисте заузели своје место.

“МАМА МИЈА” И “ПОСЕЈДОНОВ ТОАЛЕТ”

Плажа Дамухари позната је као једна од локација на којој је сниман мјузикл “Мама мија”. Сектор сценографије је знатно променио крајолик, али смо одмах препознали луку у којој је изведена “Dancing Queen”, легендарна песма групе Аба. Ту смо се укрцали на бродић, којим смо пошли у даље извиђање морских предела.

По изласку из увале изненадило нас је јато делфина, које је запратило наш брод, а како нам је објаснио локални водич, они су овде редовна појава, као и да на околним острвима постоји резерват за фоке. Ко би рекао?

Пловећи морем, уочавамо процепе у стенама који су служили као школе током немачке окупације четрдесетих година прошлог века. Дуж обале постоји и неколицина потопљених нацистичких подморница, којима је забрањен прилаз. Мало је рећи да смо били заинтригирани тиме шта се доле налази. Ерија Венето карактеристична је по бројним подводним пећинама које су веома уске, па им је могуће приступити само кајаком. На нашу радост, постоји једна пространа у коју је могуће упловити глисером. Немци су јој дали неоправдано погрдан назив Посејдонов тоалет.

Улазак у шпиљу може код неког изазвати клаустрофобију јер сталактити и сталагмити уносе дозу немира, али и одушевљења.

Тај немир нас напушта чим смо ушли у централни део кружног облика. Низ зидове се сливају хладни потоци с врхова планине, а кроз пукотину на своду промаљају се зраци светла, обасјавајући нестварно плаву воду, коју истражују знатижељни рониоци. Ту смо направили паузу за купање, вожњу кајаком и упијали надреалну атмосферу овог места. Нашу туру закључили смо ручком у рибарској таверни на обали мора.

МЕСТО КОНТРАСТНИХ УКУСА

Основа грчке кухиње је медитеранска, али захваљујући разлици у надморској висини, Пилион је место контрастних укуса.

У подножју планине рибари сваког јутра локалним тавернама испоручују рибу и морске плодове. На плажи посматрамо данашњи улов, хоботнице које се суше уз обалу као веш на разбоју и пикирамо која ће се наћи на нашем тањиру. Већина ресторана користи поврће из својих башти, тако да су арома и свежина увек загарантовани. Поред добре хране, ресторан испуњава жива атмосфера, пуна сланих, сунцем окупаних гостију.

У планинским пределима акценат кухиње је на месу и поврћу, погодан за вечерње сате. У ресторанима ћете затећи разноврсну понуду специјалитета, али ништа не може да се мери с домаћом јагњетином с ражња. Трпезу чине и бројна кувана јела попут пуњених цветова тиквице, запеченог патлиџана на халуми сиру и спецофаија, рустичне кобасице са паприком у сосу од парадајза.

Ниједно грчко јело није потпуно без цацикија, домаће пите са сиром и порције грчке салате. Летња пића по избору су благо разблажени узо или ципуро у дугој чаши, с много леда.

Срећни, осунчани и пуни утисака, поздрављамо се са Цагарадом и крећемо за Србију. Пут нас води преко врха планине, поред скијашког центра Хања, који нам је заголицао машту да поново посетимо ово место у зимском периоду и откријемо какве још чари нуди.

Рига од Фере: Револуционар и отац модерне грчке нације

Током периода отоманске владавине Пилион је био изузет од многих стриктних правила и система управе царства. Стога је већина становништва Тесалије пребегла на ово место, а међу њима и чувени револуционар и прва жртва устанка против отоманског царства Рига од Фере (1757-1798). Родом из Велестина, надомак античке Фере, младост је провео као учитељ школе у насељу Загора на планини Пи лион. Подстицао је Грке да напусте градове и проведу живот на планинама у слободи. Поменута школа из 1777. претво рена је у музеј и важи за највећу знаменитост Пилиона. У њој се налазе списи и приватни предмети Риге од Фере. Овај борац против ауторитета Османског царства био је и писац, а једна од његове најпознатије реченице је: “Боље живети један сат слободан него 40 година бити роб.” Жи вот му је окончан 1798. у Кули Небојша у Београду, где су га турске власти мучиле и убиле

аутор НАТАЛИЈА КУНИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАТАЛИЈА КУНИЋ