Лични печат на сваком комаду тепиха

Израда таписерије представља повратак себи, дому и спајање савременог и традиционалног, каже уметница Мина Kаљевић

Било да се ради о хаљини, торби или неком комаду намештаја, диза­јнирање је једна врста уметности која, осим талента, захтева аутентичност и креативност. Млада уметни­ца Мина Kаљевић стоји иза бренда „Twenty Five Market“ ручно рађених тепиха, а све то помоћу технике о којој се релативно мало зна на нашим просторима. Реч је о тафтинг техници, помоћу које Мина свакодневно креира мала ре­мек-­дела, уклопива у свачији дом.

Тафтинг за мене пред­ ставља осећај припадности. Уживам у ствара­лаштву, али мо­менат када мој тепих улази у нови прос­тор и сједи­њује се с неким за мене је веома битан. Израда таписерије представља по­вратак себи, дому и спајање савременог и традиционалног – каже Мина.

Идеју за овакву врсту технике приближиле су јој друштвене мреже у јеку пандемије, али и детињство, када је гледала своју баку како плете и хекла.

– Kод баке сам први пут на зиду видела преслицу, тако да сами предмети за мене нису страни, што је проузроковало да одлучим да се испробам у изради таписе­рије. Од тог момента моја соба се претвара у радионицу, а мој дан у креирање и израђивање таписерија ­ открива Мина. Највећи изазов уметнице у креирању аутентич­них комада јесте реализација цртежа јер, како наглашава, створити не­што непоновљиво нема своју мерљиву цену. Инспирација је увек ту, а оно што јој доста помаже јесу честа путовања док је радила као модел.

– Од 16. го­дине путујем и радим, а јед­но од најве­ћег богатства које доносим с путовања су посматрања људи, културе у којој сам се налазила, начини живота и динамикграда. Такоје и с инспирацијом за тепихе, трудим се да оставим печат на сваком комаду ­ истиче она.

Процес израде тепиха изис­кује доста времена, стрпљења и креативности. Почетак по­дразумева развлачење плат­на на рам на који се прецртава жељена скица, а главни алат који Мина користи јесте та­фтинг пиштољ, помоћу ког убацује вуну у платно и сече тепих.

– У изради се дешавају и грешке, тако да сваки про­цес, колико год да има своја правила и кораке који се прате, увек буде аутентичан, што је за мене посебно узбудљиво ­ наводи уметница.

Kако нам кроз разговор от­крива, труди се да користи што више боја, као и да мате­ријале набавља у нашој земљи. Вуна у овој изради пред­ ставља специјалан материјал, захваљујући ком један тепих добије топао, лични опис. Во­лим да кажем да је примарни материјал, заправо, стрпљење. Без њега се не креће у израду – наводи уметница. Kако је проширила своје оквире, пожелела је да у свој процес стварања укључи и друштво, из чега је проистекла сарадња с једном социјалном установом (сигурном кућом).

– Месец дана сам радила креативне радионице с кори­сницама ове установе, обу­чавала сам их, дружиле смо се, па сам тако креирала своју завршну изложбу. Симбол ко­ји смо израдили на изложби био је „смајли“. Спојила сам традиционални занат с попу­ларном темом и упадљивим бојама ­- објашњава Мина.

У последње време фокус јој је на креативним радионица­ма. Добила је и позив од брен­да „Kонверс“ (Converse), који је изразио жељу да њихове амбасадоре обучи овом тех­ником, а, како нам открива, уз то увек следи и добро друже­ње и сарадња. ­

Волим процес стварања јер не мора нужно да буде самос­талан рад, оставља простора да буде и тимски. У таквим условима имам прилику да покажем нешто другима, али и да сама нешто научим ­ по­ручује Мина.

Фото: Приватна архива