Јана Ивановић, главна глумица филма “Што се боре мисли моје”
Страст и емоције су непролазна инспирација. Без обзира на технологију и промене у свету, романтика никада неће изгубити свој шарм
Младу глумицу Јану Ивановић публика је досад имала прилику да запамти као Катарину Билић, коју је играла у серији “Мочвара”, и Катарину Константиновић, вереницу кнеза Михаила Обреновића, чији лик је тумачила у остварењу “Што се боре мисли моје” режисера Милорада Милинковића.
Њен таленат и страст према глуми препознао је и жири на Филмским сусретима у Нишу, где је награђена. Захваљујући томе што су њени таленат и страст према глуми, тумачећи шармантну и интелигентну Катарину Костантиновић препознати, Јана Ивановић награђена је Специјалним признањем на овогодишњим Филмским сусретима у Нишу.
У разговору за Борбу Јана каже да је глумом одлучила да се бави јер јој она пружа невероватну слободу.
– Када сам у том имагинарном свету, на сцени, осећам се заштићено. Та врста слободе ме је купила. Никада не престаје учење и рад на себи кроз ову уметност. Увек кроз различите ликове откривам и различите делове себе – објашњава.
Колико вам је било изазовно да представите лик Катарине Константиновић?
– Припрема за историјске филмове подразумева детаљно истраживање времена, лика, као и друштвеног контекста, тадашњих правила игре. На крају, најбитније је разумети свој лик, пронаћи дубину и срж, његове слабости и снагу, а онда све то открити у себи. Било је веома изазовно.
Партнер у филму био вам је колега Драган Мићановић. Како је било сарађивати с њим и другим старијим колегама?
– Драган Мићановић је диван партнер. Научила сам много тога од старијих колега, било је врло инспиративно играти с њима. Свако од њих је веома посебан и у својој игри искрен, довољно је слушати их и препустити се игри.
Серија и филм “Мочвара”, где смо такође имали прилику да вас гледамо,сасвим су другачијег жанра од филма епохе. Да ли вам неки од њих боље лежи?
– У томе је сва занимљивост, када имате прилике да играте у најразличитијим жанровима најразличитије ликове. Лепота је у тој трансформацији. Много волим обе Катарине – и Катарину у серији “Мочвара” и Катарину у филму “Што се боре мисли моје”. Оба лика су била велики изазов за мене и потпуно су другачија. Надам се исто тако различитим улогама и жанровима и у будућности.
Колико је Специјално признање стручног жирија значајно за једну младу глумицу?
– Награда на Филмским сусретима у Нишу била је изузетна част за мене. Увек, а поготово када сте на почетку, постоји доза преиспитивања, тако да вас признање да сте на добром путу охрабрује да то што се трудите да радите има смисла.
Који је најтежи део глумачког заната?
– Глума је пут духовног истраживања. Проналажење истине и дубине. То захтева стрпљење, интроспекцију и дубоко разумевање људске природе. Глумац мора да истражује најдубље слојеве људске душе да би веродостојно пренео емоције и мисли лика, а некада је потребно да ради на својим сенкама и тим мрачнијим странама и емоцијама; то уме да буде изазов.
Постоје дани када је тешко и када изразито сумњате у себе. Највећа лекција је лекција о стрпљењу. Треба бити стрпљив. Нека унутрашња потреба ми није дала да одустанем од глуме упркос сумњама.
Једном приликом истакли сте да волите да играте историјске ликове, између осталог, јер је некада било романтичније него данас. Да ли је сматрате да је романтика нестала?
– Љубав, страст и осећања су дубоко укорењени у свима нама. Иако се исказивање ових осећања може мењати током времена, те је могуће да се део неке романтике исказује данас друкчије, него некада, суштина, чини ми се, остаје непромењена. Та потреба за романтиком је увек у свима нама јер најлепша ствар у животу је волети и бити вољен.
Не сматрам да је романтика нестала, има је и данас, вероватно у другачијем облику. Ви сами утичете на то у каквом свету желите живети, шта бирате и каквим се људима окружујете. Зависи и шта романтика значи за вас. Љубав је вечна тема која нас инспирише и покреће. Без обзира на промене у свету, романтика никада неће изгубити свој шарм.
Да ли сматрате да су се промене у исказивању романтике догодиле због друштвених мрежа и технологије?
– Друштвене мреже су промениле свет, у смислу начина комуникације, али ништа не може заменити топлину људског додира и искрену везу с другим особама. Потребно је вратити се себи, природи, људима, живој интеракцији.
Научити мрак да сија
Која књига вам је променила живот?
– “Злочин и казна” од Достојевског ми је отворила очи за бол и искупљење, за борбу између светлости и таме у сваком од нас.
Којим речима храбрите и бодрите себе у тешким тренуцима?
– “Научити мрак да сија.” У свакој тешкој ситуацији ове речи ме подсете да је тешкоћа дошла с разлогом, као изазов из ког учимо.
Које је ваше правило за испуњен живот?
– Испуњен живот, по мени, јесте дубоко разумевање сопствене душе и мир, љубав према ближњима и трагање за истином, тражење смисла.
Чиме бисте се бавили да нисте глумица?
– Вероватно бих се посветила некој другој уметности или креативном изразу. То би била музика, тј. свирање клавира, сликање и цртање, писање, режија или фотографија…
Фото: Филип Олчан