Љубав јача од живота

ЛЕНКА ДУНЂЕРСКИ, ДАМА ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА И ВЕЧНА ИНСПИРАЦИЈА ЛАЗЕ KОСТИЋА

Њен трагично кратак живот обележила је платонска веза с песником који јој је посветио најлепшу љубавну поему свих времена “Santa Maria della Salute”

Јелена Ленка Дунђерски није била тек обична дама свог времена. Иако заносног физичког изгледа, висока и витка, светле косе и дубоких плавих очију, увек елегантна, то није оно што је Ленку издвајало. Другачијом су је чиниле њена топлина, љубазност и хуманост, памет и добро образовање. Ипак, и поред тога што је била богата свим врлинама, Ленка је највише упамћена као инспирација песнику Лази Kостићу за најлепшу домаћу љубавну песму свих времена “Santa Maria della Salute”.

ОДВАЖНА И САМОСТАЛНА

Ленка Дунђерски рођена је 1869. у Србобрану, као најмлађе од петоро деце. Била је мезимица и понос својој угледној имућној породици и оцу чувеном Лазару Дунђерском, велепоседнику и велетрговцу, али и великом добротвору и хуманисти који је врло водио рачуна о њеном образовању. Ленка је похађала најбоље школе у Будимпешти и Бечу и течно говорила три језика: француски, немачки и мађарски. С обзиром на то да је њен отац изузетно ценио уметнике, песнике и књижевнике, чији је био и покровитељ, није чудно што је била начитана, лепо певала и била вешта пијанисткиња. Често је одлазила на концерте, у позориште и много путовала. Једна необична занимљивост, ако узмемо у обзир време када је живела, јесте то што је ова млада дама из високог друштва била одличан јахач, па је, тако одважна и самостална, сама возила своје кочије, што није било уобичајено. Одатле потиче и анегдота коју је својевремено испричала Исидора Секулић. Баш када је у време својих школских дана проведених у Новом Саду пролазила поред куће Дунђерских, кроз широм отворену капију пролетела је кочија с два бесна коња и умало је није прегазила. Kочијаш, у униформи, прекрштених руку седео је сам на задњој страни возила, док је високо затегнутих узди, усправна и снажна, на предњем седишту управљала Ленка Дунђерски. Поред свих вештина које је поседовала, била је и врло драга, увиђавна и дарежљива и никада није пропуштала прилику да помогне свима онима којима је помоћ најпотребнија, због чега ју је читава послуга у породичној кући необично много волела.

ФОТОГРАФИЈЕ: RAVNOPLOV.RS

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ЉУБАВНА ПРИЧА

Лазар Дунђерски је 1882. купио велелепно имање у Чибу (данашњем Челареву), где је Ленка радо одлазила и често проводила време. Управо тамо, у лето претходне године, први пут је срела већ прослављеног песника Лазу Kостића. Тридесет година старији пријатељ, а касније и кум њеног оца, био је очаран свестраном младом дамом, која је интелектуално могла да му парира у дугим разговорима, које су водили, углавном на француском језику. Након неколико година сталног дружења, њихова наклоност је прерасла у снажну, платонску љубав.

У неуморном ишчекивању да јој песник узврати и изјави љубав, Ленка није хтела ни да чује за друге, па је тако растеривала све заинтересоване удвараче и просце. О томе сведоче и записи из њеног дневника, објављени 120 година након њене смрти: “Знам, моја плава коса и очи и струк нису остављали равнодушним ни младиће у Бечу. Но, ја нисам томе придавала пажњу, очекујући час када ћу осетити да ми то говори онај прави. Па се лецнух. Није ли прави стигао”, бележила је Ленка.

Лаза Kостић је, сматрајући се недоличним и престарим за њу, одлучио да се повуче, па је тако у својим напорима да потисне осећања и не упусти се у немогућу љубав, своју вољену покушао да споји с пријатељем Николом Теслом. Писао му је дуга писма у којима је тврдио да би поред Ленке чак и сваки женомрзац престајао то да буде.

С друге стране, све теже прихватајући њену љубав, често се повлачио у Манастир Kрушедол. У борби између разума и срца битку је на крају добио разум, због чега се Лаза Kостић, на наговор Лазара Дунђерског, на крају оженио Јулијом Јулом Паланачки, богатом удовицом, која му је касније постала мецена. На њиховом брачном путовању у Венецију, пред Црквом Санта Марија дела Салуте, песник је добио инспирацију за најлепшу љубавну песму посвећену Ленки Дунђерски, коју објављује тек годинама након њене смрти. Убрзо пошто се њен вољени оженио, због лошег душевног стања у ком се налазила, Ленку породица склања у Беч. Скрхана и сломљеног срца, само два месеца након Лазиног венчања, на 25. рођендан, она је тамо и умрла. Иако је у извештају лекара објашњено да је Ленка Дунђерски преминула од тифусне грозни це, претпоставља се да је истински разлог њене смрти било сломљено срце, те да је пресвисла због туге и неузвраћене љубави. Иако је Јелена Ленка Дунђерски умрла млада, може се рећи да је живела врло испуњеним животом. Поред свих оних који су је због њене исконске доброте заувек памтили, за собом је оставила и једну ванвременску платонску љубав, којој, поред дневника које је писала, сведочи и најлепша љубавна песма свих времена.

ЛЕНКИН ПРСТЕН И ЛЕНКИНО ПЕРО

Поред свих добрих особина које су је красиле, Ленка Дунђерски највише је остала упамћена као инспирација Лази Kостићу, због чега је Дом културе Србобран 2006. основао манифестацију посвећену управо томе. Установљена је и књижевна награда Ленкин прстен. Манифестација која сваке године слави љубав, поезију и причу о Ленки Дунђерски траје седам дана. Свечана додела награда, 17. пут заредом, одржана је у сали Позориштанце, а у свечаности су учествовали и академски хор Обилић из Београда, као и глумац Петар Бенчина, који је говорио стихове вечне песме Лазе Kостића.

Поред награде Ленкин прстен, која је ове године отишла у руке песникињи Драгици Стојановић, као првој песникињи која је у Зрењанину објавила књигу песама после Другог светског рата, свим младим песницима на конкурсу за најбољу љубавну песму у конкуренцији ученика додељује се и награда Ленкино перо. Ове године њу је добила Анђела Смајић за песму “Април”.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТО: ДК СРБОБРАН