Мајка нације

Јубилеји у Београду и Бранковини

У Народној библиотеци Србије одржана је академија и отворена изложба, а у Бранковини, где почива, служен је помен

У Београду је 15. маја одржана академија у част 125 година од рођења Десанке Максимовић и 30 година рада њене задужбине, док је у фебруару у Бранковини служен помен поводом три деценије од њене смрти.

У Народној библиотеци Србије одржана је свечана академија и отворена изложба Мој свет.

– Сав свемир је у мени, казаће у једној од песама, а све је од мене веће. Која је то тачка на Земљи с које треба кренути и колики је врх на који се треба попети да би се видело оно што је видела Десанка Максимовић, запитао се академик Љубодраг Симовић у својој беседи, оценивши да су сви лирски јунаци ове песникиње њени бранковински земљаци, сељаци, жене које месе хлеб, ковач, воденичар, копач бунара, просјаци и јеретици.

Управник библиотеке Владимир Пиштало истакао је да је хаљина Десанке Максимовић, изложена у оквиру поставке Мој свет у холу НБС, скромна, лепа и одражава њено присуство.

– Ако су за Добрицу Ћосића говорили да је отац нације, онда је Десанка Максимовић мајка нације, која одражава матерњу светлост, поручио је Пиштало.

На изложби Мој свет ауторке Мирјане Станишић први пут је изложено неколико Десанкиних рукописа, укључујући последњу, недавно пронађену, песму Почетак песме, коју је написала неколико дана пред смрт 1993, као и њене бележнице, преписка и друго.

У порти бранковачке Цркве Светих арханђела, у сенци столетних липа, испод којих почива Десанка уз супруга Сергеја Сластиковог, у фебруару је служен помен.

Парастос, по благослову епископа ваљевског г. Исихија, служио је његов заменик протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Саше Максимовића.

Помену су присуствовали и Десанкин сестрић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић и представници јавних установа града, као и представници Фондације Десанке Максимовић и Народне библиотеке Србије.

Потпредседник Матице српске др Јован Делић рекао је да Десанка Максимовић стоји напоредо с Царицом Милицом и Јефимијом.

– Десанка се својом поезијом вазнела и стоји до славних српских средњовековних песникиња. Она је својом поезијом и идеалима доброте и лепоте обележила 20. век и стваралачки га испунила, истакао је, између осталог, Јован Делић.

Казали су о Десанки

Најмилија кћер српског језика

Десанка Максимовић је најмилија кћер српског језика и најомиљенији песник народа који толико воли песнике.

Две године старија од овог злочиначког века до последњег даха је певала и певајући постала вредност какве су Студеница и Грачаница, да поменем само две задужбине које носе женска имена.

Матија Бећковић

Помиловање за све нас

Гледајући шта се све данас догађа с нама и слутећи шта нам се још спрема, не знам да ли да завидим Десанки што је одавде отишла.

Преживела је два балканска и два светска рата, а имала је несрећу да доживи и овај најгори, југословенски. Знам да је због свега што нам се догађа била веома несрећна и жалим што су јој овом несрећом и боли зацрњени последњи дани.

Ова песникиња љубави није заслужила да на крају доживи оволику мржњу. Песникиња ведрине није заслужила да на крају доживи оволики мрак.

Верујем да ће Десанка Максимовић тамо, куда је отишла, тражити помиловање за све нас.

Љубомир Симовић

За песника смрти нема

Десанкин вршњак и песнички сабрат Душан Матић рекао је да је поезија непрестана свежина света. Поезија Десанке Максимовић била је и остала за све нас израз једне непрестане свежине живота.

У суштини ове наше великепесникиње препознајемо зато једну апорију: песник својом смрћу изнуди доказ да смрти нема.

Иван В. Лалић

Аутори: Михајло Жиловић, Миља Поњавић

Фото: Борба