Scroll Top

Морамо чувати православље

moramo-chuvati-pravoslavle
Сличне теме

У ПОСЕТИ ЈЕДИНОЈ СРПСКОЈ ПОРОДИЦИ У ЈУЖНОЈ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Јереј Ненад Стојановић служи већ шест година у Храму Св. Саве у јужном делу града, где је пре рата живело око 50.000 Срба

Након одгледане репортаже на телевизији Мост о Храму Светог Саве, без имало размишљања, упутили смо се у Косовску Митровицу, са жељом да упознамо јереја Ненада Стојановића и његову породицу, за које слободно можемо рећи да су стуб и симбол опстанка српског народа на просторима Косова и Метохије. Свештеник Ненад Стојановић и његова породица једини су Срби у јужном делу Косовске Митровице, где живе искључиво Албанци, а где је пре рата 1999. живело око 50.000 Срба. У порти Храма Светог Саве ова породица живи пуних шест година.

На самом улазу у црквено двориште наилазимо на рампу, а одмах иза ње налази се “кућица” из које излази косовски полицајац. Око порте бетонски зидови и бодљикава жица. Живот породице Сто- јановић, рекло би се, верно илуструје положај Срба на Косову и Метохији. Са супругом Татјаном и петоро деце, синовима Димитријем, Филипом, Марком, Лазаром и једногодишњим Стефаном, отац Ненад службује у храму, како каже, навикнут на специфичне услове у овој средини. Дечаци, један другом до увета, возе бицикле по дворишту јер ван њега не могу. Упркос томе, насмејани су и срећни, иако им понекад, поготово лети, када нема школе, недостаје друштво. Према речима нашег домаћина, осим њега, супруге и њихове деце, Срба у јужном делу Митровице нема. Поред свештеничке службе, отац Ненад предаје веронауку у школи у северном делу града. Живот су организовали и, како наводи, досад нису имали непријатних ситуација с Албанцима који их окружују.

– Највише времена проводимо овде, у дворишту, и засад нисмо имали никаквих проблема. У центар града, у албански део, слабо одлазим, осим у случају када треба да платим рачуне и то искључиво у цивилу, не у мантији. Тако је безбедније – каже нам отац Ненад.

Место храма одредио Бранислав Нушић

Црква посвећена Светом Сави у Косо вској Митровици представља једини изведени пројекат сакралне грађевине архитекте Андре Стевановића (1859-1929), коаутора зграда Српске академије наука и уметности и Народног музеја у Београ ду. Изграђена је на месту које је означио тадашњи конзул у Косовској Митрови ци Бранислав Нушић и посвећена првом просветитељу и архиепископу српском. Грађена је од 1896. до 1912. у неовизантиј ском стилу, с основом у облику уписаног крста. Полигонално кубе почива на шест осмоугаоних стубова који доминирају унутрашњим простором. Иконостасну преграду осликао је Димитар Андонов – Папрадишки из Македоније. Западно од храма 1938. саграђена је звонара, према пројекту архитекте Александра Деро ка. Црква је освећена 17. јула 1921. Припада Епархији рашко-призренској СПЦ и пред ставља непокретно културно добро, као споменик културе

Поред цркве, с њене јужне стране расути леже надгробни споменици, а недалеко до њих уздиже се висока бетонска ограда и жица која одваја касарну тзв. војске Косова.

– Споменици су стари, пронашли смо их приликом рашчишћавања и сачували. Већина их је порушена у мартовском погрому. На многима су слова избледела, али има и добро очуваних. На овом црквеном гробљу су се сахрањивали знаменити и имућни Срби када је црква почела да се гради, а касније је гробље добило нову локацију – објашњава отац Ненад.

Марта 2004. судбину више од 35 уништених и оскрнављених цркава и манастира доживео је и Храм Светог Саве. Опљачкан је и запаљен, али, срећом, живот у њему је у претходних неколико година васкрсао. Верници, ипак, долазе захваљујући оцу Ненаду и његовом несебичном труду и раду на обнови и уређењу храма. Истрајан је у томе да остане овде. Поред тога што је пореклом с Космета (из Гњилана), као главни разлог због ког не би отишао наводи управо светињу коју треба сачувати и предати потомцима.

– Не смемо дозволити да црква пропадне, већ треба да сачувамо светосавље и православну веру, коју смо наследили од предака, да је даље предамо нашим поколењима и опстанемо на овим просторима. Овде недељом све више људи долази, поготово стари Митровчани јер су многи од њих у овој цркви крштени и венчавани и имају лепе успомене на период пре рата. Буде по 20-30 људи недељом на литургији, а још више празницима, као што је Дан Светог Саве. Неретко долазе и странци – каже наш домаћин.

Током мартовског прогона, осим цркве, запаљени су и звоници и парохијски дом, ватра је уништила и мермерни под и иконостас. О самом страдању цркве говоре и фотографије које нам свештеник Ненад показује. Унутрашњост је делимично је обновљена, постављена су нова врата, прозори и кров, међутим, према речима нашег саговорника, има још доста тога да се уради.

Преданост и воља овог човека остављају нас без даха. Након обиласка храма, као прави домаћин, уводи нас у свој дом, послужује кафом, ратлуком и ракијом, а вино добијамо на поклон. На питање колико им значи било која посета Срба одговара: “Много.”

– Било која посета наших људи нама значи много. Значи да смо заједно у свим проблемима и даје нам снагу за напредак, даје нам крила да се још боље боримо да останемо овде, на нашим просторима – поручује отац Ненад.

Признање за најборбенијег

Директор часописа Борба Андрија Јоргић открио је све штенику Ненаду Стојановићу да ће он добити награду за најборбенијег, коју наша кућа традиционално додељује сваке године.

– Свештеник Ненад Стојановић је једногласно изабран за најборбенијег у 2022. и 19. фебруара 2023, на обележавању 101 године постојања имена Борба, ми ћемо му доделити награду, захвалити за све и показати како један човек са породицом и у оваквим условима може да опстане, а да увек иде ка миру, помире њу и благостању и труди се да врати стари сјај храму који је рушен и паљен – рекао је Јоргић

аутор ЕЛЕНА СТОЈАНОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: БОРБА

Додај коментар: