Мост између матице и света

Пола века Културног центра у Паризу

Данас су класичне културне центре замениле организације хибридног типа, које у својим активностима комбинују културу, уметност, технологије, економију, архитектуру, гастрономију и друштвени ангажман

Културни центар Србије у Паризу је јединствена институција, која већ 50 година представља спону између југословенске, а затим српске и француске културне сцене. Угостио је и јавности представио прегршт домаћих уметника попут Владимира Величковића, Милоша Шобајића, Петра Омчикуса, Милана Коњовића, Љубе Поповића, Цилета Маринковића и других.

Данас је и даље отворен ка француској и европској публици, као и нашим савременим уметницима, и својим радом свакоме пружа прилику да открије богатство, разноликост и аутентичност српске културе и уметности. Ову институцију посетили смо у тренутку отварања изложбе “Уметничке везе”, која се бави уметницима средње и млађе генерације који су професионалним радом и животом везани за овде две метрополе. Поставку чине слике на платнима, цртежи, објекти, инсталације и видео-радови Бранкице Жиловић, Вука Видора, Дамјана Ковачевића, Владимира Лалића, Михаела Милуновића, Филипа Миразовића, Богдана Павловића, Миливоја Мишка Павловића и Марка Велка, који, кроз свој аутентичан лични језик и поетике, приказују теме којима се баве. На отварању је приказан и видео-рад Марине Абрамовић, једне од наших најзначајнијих савремених уметница. Изложба је привукла велики број и српске и француске публике. Пројекат је иницирао Музеј града Београда, а подржало Министарство културе и информисања.

Прослава јубилеја уз Шумановића

Јубилеј КЦ Србије почео је изложбом Саве Шумановића, на којој је представљено девет слика и четири цртежа из Галерије Матице српске и осам цртежа из Спомен-збирке Павла Бељанског. Изложбу је пратила видео-анимација слика “Доручак на трави” и “Пијана лађа”, као и видео-сегмент с важним примерима Шумановићевог сликарства, те радовима његових узора и савременика из јавних и приватних колекција. Ауторка изложбе је мр Милана Квас, управница Спомен-збирке Павла Бељанског.

– Идеја за ову изложбу се родила на једном састанку с Министарством културе и Галеријом Матице српске. Сава Шумановић је живео и стварао у Паризу и био један од значајних представника париске школе. Нашој јавности је он добро познат, али је у Паризу заборављен и ова изложба је управо имала за циљ да француској публици поново открије овог сликара, чије радове су многи Французи видели на стубовима познатог париског ресторана “Купола” – објашњава Натали Бељански, директорка Културног центра Србије.

Изложба је у новом светлу представила Саву Шумановића као једног од најзначајнијих уметника југословенског културног подручја на културној сцени Париза. Током трајања изложбе организована су предавања историчарке уметности Гордане Крстић Фај.

– Током прославе педесетогодишњице центра имали смо велику кампању која је укључила нови визуал, нови сајт, промо-спот и квалитетан програм који има за циљ да током целе године привлачи француску и другу страну публику у центар – истиче Натали Бељански.

Промоција културних садржаја Годишњи програм центра чине изложбе, књижевне вечери, концерти, филмске пројекције, предавања, семинари, конференције, презентације и друго. Он учествује и у неким познатим манифестацијама у Паризу, као што су Џезиколорс, Недеља страних култура, Беле ноћи и Светски дан музике.

– У последњих 20 година улога културних центара у савременом друштву значајно се променила. Некада су они били најзначајнији стожери културног живота и централни презентери уметничке сцене градова. Међутим, данас су класичне културне центре замениле организацијемхибридног типа које у својим активностима комбинују културу, уметност, технологије, економију, архитектуру, гастрономију и друштвени ангажман. Дипломатски национални културни центри и институти последњих година такође пролазе кроз транзитивне процесе. Док неке земље улогу својих центара и института и даље виде само у класичној промоцији националне културе, друге их доживљавају као важно средство за унапређивање интеркултурног дијалога у циљу остваривања политичке, социјалне, културне и економске интеграције и кохезије. Сви културни институти своју главну улогу виде у промоцији језика и културе матичне земље, ка и у културној размени, интеграцији и продубљивању међусобног разумевања између земаља. Као својеврсни мостови између матичних земаља и иностранства, институти потпомажу разумевање и сарадњу између различитих нација и негују однос са својом дијаспором, наводи Натали Бељански.

Од догађаја у децембру публику очекује промоција романа “Ле миел ду црабе” ауторке српско-сенегалског порекла Инес Сенгор, чија радња прати приче из Југославије и Сенегала, концерт пијанисте Виктора Лазарова и изложба “Шта има ново”, на којој ће бити приказано 15 уметника и уметница млађе генерације, уједињених на докторским студијама Академије уметности у Новом Саду.

Беле ноћи

Уметнички догађај “Беле ноћи” одржава се сваке године под покровитељством града Париза. Манифестација траје током целе ноћи и бесплатно отвара врата музеја, културних институција и других јавних или приватних простора, користећи их да прикаже инсталације или уметничке перформансе.

– Културни центар Србије, уз подршку Министарства културе за Беле ноћи 2024. припрема перформанс и изложбу три реномиране српске савремене уметнице млађе генерације које ће извести перформансе на сва три спрата центра. Посетиоци ће моћи да уживају у целовечерњем програму, а за оне који буду спречени да дођу те вечери изложба ће се наставити и у наредним данима. Имена уметница нећемо још откривати… Нека то буде изненађење за месеце који долазе – вели Бељански.

– Овим и многим другим уметничким и културним садржајима покушавамо да профилишемо наш културни центар, као битно место на светској културно-уметничкој мапи. Желимо да се одредимо у правцу савремених тенденција. Жеља нам је да, кроз промоцију српске савремене уметничке и културне сцене, оснажимо везе Србије и Француске и представимо Србију у најбољем светлу, како француској тако и светској публици, поручује директорка КЦ Србије у Паризу.

Бесплатни часови српског

Настава српског језика у културном центру спроводи се у сарадњи с нашим министарством просвете.

– У Паризу живи велики број исељеника из наше земље. Сведоци смо да је говорни ниво српског језика већ у другој генерацији наших емиграната углавном низак, а у трећој генерацији је скоро потпуно заборављен. Стога је важност језичке наставе круцијална. Врата наше учионице отворена су и за француске и све друге ученике који желе да се упознају с нашом културом и науче српски. Та настава је бесплатна. Надамо се и почетку вечерње наставе српског језика за странце, а број заинтересованих Француза већ сада је велики, открива нам Натали Бељански.

Фото: Louis Duval