Музика је једна, јединствена и недељива

НЕЛЕ KАРАЈЛИЋ О КОНЦЕРТУ ROCK EL CLASICO СА СТЕФАНОМ МИЛЕНКОВИЋЕМ

Мени је класика нека врста потпуно неистражене територије, а Стефану је рок музика блиска по природи ствари

Након светске премијере на изложби “Ду­баи експо” 20. фебруара ове године уследиће и београдска премијера музичког дуа Rock el clasico. У оквиру обележа­вања Светског дана музике 21. јуна на стадиону Ташмајдан музичар Неле Kарајлић и вио­линиста Стефан Миленковић представиће заједнички аутор­ски пројекат који репрезентује фузију два, наизглед супрот­на, музичка правца: класике и рока. Експериментални по­духват који је унео дах свежине и инова­ције на домаћој музичкој сцени сигурно не­ ће никога оставити равнодушним. Више о пред­стојећем концерту, концеп­ту пројекта, као и сарадњи са Стефаном разговарамо с музичарем, композитором, писцем и глумцем Нелетом Kарајлићем.

Kако се десио Rock el clasico?

– Иницијална идеја потекла је од Стефановог и мог прија­теља Дејана Градстића, који је, познавајући авантуристички дух нас двојице, предложио ову несвакидашњу комбина­цију. Интересантно је да смо је и Стефан и ја беспоговорно прихватили. Мени је класика нека врста потпуно неистра­жене територије, на којој свакога дана наиђем на нешто несвакидашње лепо, а Сте­фану је рок музика блис­ка по природи ствари.

Kа да бисмо повукли па­ралелу из­међу конце­рта Нелета Карајлића од пре неколико година на Ташу и предсто­јећег, какав бисмо ре­зултат до­ били?

– Онај ко­нцерт на Ташу био је, на неки начин, по­вратнички на сцену после много година, а ово је наступ једног новог Не­лета, зрелог за нове концепте. Kонцерт на Ташу је изгледао као сусрет старих пријатеља који се дуго нису видели, а овај је нови уметнички, досад не­ виђен, акт.

Шта је Неле Kарајлић научио за две године “паузе” и да ли “уметник мо­ра бити здрав”?

Мислим да здравље није то­лико пресудно у уметности. Многи уметници нису били здрави, а били су генијални. Ван Гог (луд), Достојевски (епилепсија), Бетовен (глу­воћа). Не желим да тврдим да су били генијални зато што нису били здрави, али је сигурно да су, на неки начин, имали посебно надахнуће.

Да ли је Стефан Ми­ленковић већи рокер или је Неле Kарајлић већи класичар и ко се боље уклопио у концепт?

Мислим да је њему лакше. Он је много поткованији од мене у музичком смислу. Он може да свира и “ово” и “оно”, а ја могу само “оно”.

Kаква поруку носи нови концепт и коме је намењен?

– Главна идеја је да покаже­мо људима да је музика једна, јединствена и недељива. Није важно ко је шта и кад написао, важно је да у онима који је слу­шају буди племенита осећања. Она је намењена свима онима који желе да осете узбуђење, да се вину изнад стварности.

аутор ИВАН МИЛАДИНОВИЋ

ФОТО: НЕБОЈША БАБИЋ