Scroll Top

Над таблом нема лажи

nad-tablom-nema-lazhi
Сличне теме

РАЗГОВОР АЛЕКСАНДАР ИНЂИЋ (25) СРПСКИ ШАХОВСКИ ВЕЛЕМАЈСTОР

Постоје моменти у партији када може да се примети како се противник осећа, да ли му се свиђа позиција или не, да ли је спреман да преда партију… Добра ствар у шаху је што позиција увек показује шта се дешава, тако да и кад противник нијеекспресиван, онај ко добро игра углавном зна шта се догађа, каже Инђић

У 15-16. години је схватио да свакодневно неколико сати проводи над шаховском таблом, одгонетајући шаховске мистерије великана, а да у игру уноси вештину, борбеност, дозу агресије и ега с елеганцијом, укусом и енергијом. Како каже, у право време су дошле и прве шансе за напредак. Било је јасно да младом Александру Инђићу шах неће бити повремени хоби, већ животна пасија. Ове године члану Шаховског клуба Итака у руке је на такмичењу одржаном у Врњачкој Бањи дошла и трећа титула на првенству Србије у каријери. Претход- ну је освојио 2018.

ИНТЕЛЕКТУАЛНА ШИРИНА

Данас му је 25 година и каже да су му реакције вршњака, али и других људи с којима се упознаје, на његову шаховску каријеру забавне.

– Углавном су реакције мојих вршњака и људи с којима се упознајем интересантне јер је помало егзотично занимање – у свету има око 1.700 велемајстора. Такође, чињеница да је серија “Дамин гамбит” тренутно ин доприноси да титула шаховски велемајстор буде мало више кул него иначе – започиње разговор Александар.

Још један разлог због којег је ова племенита игра пос-тала део његовог живота је интелектуална ширина која му се пружа.

Игра сваком пружа оно са чим човек и сам долази. Пружа опцију да човек боље упозна себе и неке генералне лекције везане за упорност, рад, истину, одговорност… Уз то ми је пружио прилику за обилазак многих земаља и упознавање људи из свих крајева света – објашњава шахиста. Из ове перспективе, са знањем и искуством које је стекао, чини му се да на почетку свега није сасвим био свестан могућности и ширине света које му се отварају на та 64 поља.

Шах ми је донео шансу за постигнућем, усавршавањем и креирањем партија које ми доносе естетско задовољство. Из данашње перспе- ктиве велика жртва је што нисам неке ствари везане за свој шаховски развој и живот уопште схватио неколико година раније. На неки начин, то траћење времена и “лутање” је морало да се прође да бих увидео шта треба. Што се тиче нешто другачијег живота од мојих вршњака, од неке 15. године наовамо то је био мој избор – самоуверено нам поручује Александар. Велемајстору трема није блиско осећање, али живо се сећа партија које су у њему изазивале праве адреналин- ске буре због којих је осећао да подрхтава.

– То је било пред крај последње партије на Шампионату Србије 2014. И мој противник и ја смо знали да је све готово, али је он наставио да пружа отпор. Тих момената и огромног адреналина пред освајање прве титуле првака Србије се и даље сећам. Постоје моменти у партији када може да се примети како се противник осећа, да ли му се сви ђа позиција или не, да ли спреман да преда партију… међутим, добра ствар у шаху је што позиција увек показује шта се заправо дешава, тако да и кад противник није експресиван, онај ко добро игра углавном зна шта се догађа – открива нам Александар, чије лице открива да се живо сећа сцена, лица противника и нестрпљења да се догоди очекивани крај.

Шах пружа безброј могућности исхода, лекција, стратешких заврзлама и Александар у овом изобиљу ужива, мада признаје да постоје партије које би најрадије избрисао из сећања.

– Уз доста добрих партија, креирао сам и велики опус шаховског шунда. Жал остаје и за партијама које су већим делом биле одличне, али због грешака у одлучујућим моментима нису доведене до правилног завршетка – прича Александар.

Уз уживање у надмудривању и победама, шах заузврат тражи посвећење, али наш саговорник има времена и љубави према многим стварима, а све благодети свега чиме се бави улива у укупан осећај задовољства, који, како каже, дође до изражаја кад треба да се сучеле црна и бела армија дрвених фигура.

ВЛАДАТИ СВОЈИМ ВРЕМЕНОМ

За добру игру потребна је и доза физичке спремности – малим делом, мада, чини ми се да је корелација више у смислу кад си добро физички спреман, генерално си задовољнији собом, што се прелива у све чи ме се бавимо ,   него да је,  што  си боље физички спреман, то ћеш боље играти. За добре резултате и добру игру најбитније је разумевање онога што се дешава за таблом – нема сумњи Александар.

Иако изузетно цени слободу у одлукама и нема строге рутине у дану, највећи део ипак посвети шаху. Да ли тако што игра, гледа своје партије или рашчивијава потезе најбољих светских играча… Воли да чита и занимају га ра зне области науке и живота. Воли да шета и, уз то, размишља “о свему и свачему”. Повремено одлази у теретану и на тренинге кик-бокса.

Најзад, овај млади успешни човек има јасну визију у ком правцу жели да води своји живот и шта од њега жели.

Слобода уз кокице
Омиљена књига “Гроф Монте Кристо” – фасцинантна књига о
људским судбинама и књига која ми је често
давала перспективу кад сам се ја сусретао са разочарењима.
Мој узор Многи људи су ми интересантни и инспиративни, али узора немам, већ неколико година
не размишљам у тим категоријама.
Плашим се Болести везаних за физичку беспомоћност и
да ћу касно увидети да је оно што сам урадио у
животу различито од оног што сам заправо хтео.
Најлепша успомена Не могу да издвојим једну.
Највише ме радује Слобода: да радим шта хоћу, кад хоћу, с ким
хоћу, колико хоћу… Плус палачинке или пица, уз много кокица, када гледам неке серије и филмове.

– Лагодна финансијска независност, плус улазак у сам светски врх у шаху, плус апсолутна слобода над својим временом – закључује разговор за Борбу шаховски велемајстор Александар Инђић.

фотографије приватна архива

Додај коментар: