СУБОТИЦА, НАЈСЕВЕРНИЈИ ГРАД СРБИЈЕ
Све у вези с овим градом, од његовог настанка до архитектуре, више је него необично
На самом северу Србије, на удаљености свега 10 километара од Мађарске, налази се један од најлепших градова наше земље, чудесна Суботица.
Први пут спомиње се 1391. под латинским именом Забатка, а све у вези с њом, од настанка до архитектуре, врло је необично. За разлику од других градова који су претежно настајали у долинама река због плодног земљишта, на местима погодним за подизање тврђаве или на раскрсницама путева, Суботица је настала на песку и без посебног реда, једноставним удруживањем салаша.
Због недостатка новца за унапређење и развој града, градске власти биле су приморане да продају земљу око града и саде винограде, чиме су се касније финансирале. Песак је погодан за заштиту винове лозе, због чега се данас метафорички каже да је Суботица град настао из песка, а не од њега. Данас, она је место пространих равница, зеленила, богате историје и традиције, прелепих манастира и занимљиве архитектуре, у којем ће вас дочекати увек љубазни и срдачни Суботичани.
СИМБОЛИ СЕЦЕСИЈЕ: СИНАГОГА И ГРАДСКА КУЋА
Град је богат објектима који су изграђени у стилу сецесије, која се у Суботици јавља, као и у Европи, крајем 19. и почетком 20. века. Реч је о уметничком правцу који се побунио против строгих канона историцизма и угледања на епохе које су му претходиле. Сецесија је интернационални стил, окренут према природи и њеним елементима, и у сваком делу Европе у ком је била заступљена издвајала се и имала нешто специфично.
У Аустрији је позната као бечка сецесија, у Немачкој као југендстил, у Италији као цветни стил, у Француској и Белгији као ар нуво, а у Суботици се одомаћио као сецесија. Одлика сецесије у овом граду, где постоји чак око 100 објеката изграђених у овом стилу, јесте спољна керамика која може да трпи услове континенталне климе. Најзначајнији објекти сецесије налазе се у строгом центру, а неки од њих су Градска кућа, Палата Ференца Рајхла и Синагога.
Изграђена 1902, према пројектима познатих архитеката Марцела Комора и Деже Јакаба, Синагога је 1974. проглашена за споменик културе од изузетног значаја. Суботичка Синагога је једина у Европи која носи обележја мађарске варијанте сецесије и њени нарочито карактеристични мотиви јесу мотиви младих жена које налакћене посматрају пролазнике. Рађене су у природној величини од печујске керамике, а потом бојене. Градска кућа, изграђена 1910, као административно-пословни центар, и данас има исту намену. При њеној изградњи посебна пажња придавана је сваком детаљу: правоугаоној основи, раскошном степеништу и нарочито бираним витражима по којима је позната.
Као и у Београду, на Славији, и овде је велики амерички ланац брзе хране “Мекдоналдс”, који се у оквиру овог објекта налази, морао да се прилагоди локалној архитектури.
Палата Ференца Рајхла, подигнута 1904, породична је кућа архитекте инспирисана фолклорном уметношћу, мотивима баштенског цвећа, детаљима од жолнај керамике, кованог метала и стакла на фасадама које подсећају на народни вез. Нажалост, Рајхл није дуго имао прилику да ужива у свом ремек-делу јер је већ након четири године банкротирао и морао све да прода и исели се из палате.
О лепоти и упечатљивом изгледу Суботице сведочи и чињеница да је репортажа угледног америчког сајта Дејли бист започета речима: “Док хорде туриста чекају у реду да сликају Гаудијеве грађевине ар нувоа у Барселони, 140.000 српских грађана живи у најбоље чуваној светској тајни, ремек-делу ар нувоа, које се зове Суботица.”
ПАЛИЋ – НАЈВЕЋЕ ПРИРОДНО ЈЕЗЕРО
Околина и природа Суботице изузетно су богате, па вам препоручујемо, уколико сте у посети на неколико дана, да обавезно посетите и Палићко језеро, које се налази на осам километара од самог града.
Настало као еолско језеро наношењем песка, познато је по птичјим острвима, на којима се гнезди велики број птица, од којих су најупадљивије буч не колоније чапљи и галебова. Поред тога, ту су и црноглави галеб, видра и слепи мишеви, који се налазе на листи заштићених врста.
Језеро је права оаза за туристе, а нарочито је примамљиво током пролећних и летњих месеци. Окружује га стаза погодна за све пешаке и љубитеље бициклизма, а за све оне који су дошли на Палић са жељом да се освеже постоје и купалишта од којих је најпознатији Женски штранд. Изграђен пре више од једног века, данас представља једно од најлепших места за одмор на језеру. Иако има статус бање, а лековита својства језера су позната још од давнина када је муљ с дна језера почео да се користи у балнеолошке сврхе, бањски туризам му није јача страна.
СУПА ОД ВИШАЊА
Гастрономија Суботице позната је по шароликости укуса, који су, баш као и сам град, последица мешавине различитих култура и обичаја на овим просторима. Служе се јела немачке, турске, мађарске, црногорске, босанске и других кухиња, које чине основу за припремање укусних специјалитета панонског поднебља. Рецепти по којима се припрема најукуснија храна мешају слане и слатке укусе, народе овог подручја, али и традицију и модерну кухињу. Неки од незаобилазних слатких специјалитета свакако су гомбоце и слатка супа од вишања.
Поред разноврсности гастрономске понуде у којој ћете сигурно уживати ову област красе и бројне винарије, где можете пробати најразличитија вина и погодити баш ноту која вам највише одговара, али и забавити се уз тамбураше.
Легенда каже…
Према једној од популарних легенди, једна суботичка бака продавала је своје воће и поврће на пијаци супарничког Сегедина. Иако је Сегедин већи, бака је увек кроз причу хвалила и величала родну Суботицу. Једном приликом један Сегединац је упита: “А каква је та твоја Суботица?” Бака у руку узе шаку пасуља и неравномерно, без икаквог реда, само га баци на своју мараму: “Ево, баш овако изгле да”, показа му на крају.
аутор ИВАНА ЗОКИЋ
ФОТО: TRAVELLINO