ДЕЈАН ЈЕЛАЧА, ГЛУМАЦ, АУТОР И ВОДИТЕЉ ЕМИСИЈЕ “30 МИНУТА”
Једном су ми на аудицији рекли: “Па ви уопште не личите на Србина.” Виде ме у неком потпуно ругом светлу, као Италијана, Шпанца или Израелца
У Америци сам научио да су упорност и стрпљење неопходни да би могао да успеш и дочекаш својих пет минута. Њих не занимају ваше порекло, опредељеност у било ком смислу нити боја коже. Оно што их занима и што је једна велика истина јесте да ли сте добри за одређени посао и да ли они на основу тога могу да зараде новац. Уколико си добар за посао и одговараш им, добићеш шансу. Ситуација је увек врло јасна, тамо је ферплеј, каже у разговору за Борбу Дејан Јелача, домаћи глумац, водитељ и аутор, који већ дуго година живи и гради каријеру на релацији Београд – Њујорк.
Међу српском публиком популарност је стекао улогом у серији “Приђи ближе” из 2010, као и емисијом “30 минута”, која броји већ 12 сезона. Будући да се 2004. преселио у Њујорк, Јелача је остварио и велики број улога у америчкој продукцији, где се годинама пробија и напредује.
Шта вас је навело да спакујете кофере и кренете пут Америке?
– Оно што бих првенствено навео јесте да је моја мајка живела у Америци, где сам и сам често туристички одлазио у посету. С друге стране, моја жеља још откад сам био дете јесте била да окушам срећу и покушам негде далеко, а Њујорк ми је одувек био фасцинација. Увек сам био фасциниран овим градом из филмова и литературе, тако да је то, заправо, један од највећих разлога, као и изазов који сам гајио у себи: да пробам и видим да ли могу да се бавим овим послом и на неком другом континенту. Оно што сматрам прекретницом и разлогом због ког сам остао јесте шанса, односно посао који ми је у старту понуђен, а који ми је омогућио да у великом Њујорку могу да живим удобно, као и могућност да се с највећим жаром бавим професијом коју много волим, а то је глума.
Да ли вам је, с обзиром на то да долазите из мале земље, било теже да се пробијете на западу? Како се у Америци долази до пет минута славе?
– Дефинитивно да јесте било теже. Увек се то негде вртело. Долазим из мале земље, немам леђа, као ни готово никог из тог света, којим се ја бавим. Почео сам све из почетка, од нуле. Није било лако. Било је ту много одрицања, преиспити вања и безброј ноћи проведених у размишљању да ли је ово заиста права ствар? Да ли је то оно за шта би требало да се борим и да дам себе максимално, да ли сам на правом путу или ипак грешим? Првих годину дана је било много тешко, али су ми велика жеља и мој авантуристички дух помогли да истрајем, да се пробијем и радим најбоље што могу и знам. Што се тиче пет минута славе, ја сам до тога дошао када сам снимио један филм, за који сам добио и награду, што ми је отворило многа врата.
Да ли вас, као што то с нашим глумцима најчешће бива, претежно бирају за улоге Руса или сте превазишли нагласак и то код вас није случај?
– Имам интересантну анегдоту која је везана управо за то. Када сам једном приликом дошао на аудицију, у тренутку када сам ушао у просторију где се одржавала, одмах су ми рекли: “Па ви уопште не личите на Србина.” Дакле, они ме виде у неком потпуно другом светлу. Више сам им личио на Италијана, Шпанца или Израелца, а како они размишљају и виде Србе, то само они знају. Мени се не да да заиграм Србина у Америци, али ко зна. Упоран сам, па можда и то остварим.
Током година сте играли у најразличитијим филмским жанровима, чак и у хорору. Која улога вам је била најизазовнија?
Имао сам ту срећу да играм у различитим жанровима – од драме преко хорора, акције и трилера све до комедије. Преко ме заиста виде у интересантним улогама, које су дијаметрално различите од мене. Глумио сам терористе, убице, разне манијаке и силеџије, што је карактерно сасвим другачије од моје личности, али ми се свиђа, привлачи ме јер је изазов. Немам проблем с тим, занимљиво ми је што ме виде у карактерима у којима не бих сам себе могао да замислим.
У Србији већ дуго снимате емисију “30 минута”. У чему је тајна дуготрајности и релевантних гостију?
– Емисију снимам већ 12 сезона и заиста сам поносан на њу јер сам захваљујући њој, срео и упознао велике уметнике, а пре свега велике људе, и склопио дивна пријатељства. Она је за мене врло значајна јер ми је направила мост између Београда и Њујорка, што је још један од разлога због којих се толико борим за њу и још је снимам. Не само да бих видео породицу и пријатеље већ и да бих радио и подсећао публику у Србији да сам присутан, да смо у контакту, као и да би емисија остала упамћена.
За 12 година снимљено је више од 400 емисија, у којима сам, што могу рећи уздигнуте главе, угостио велика имена попут Милене Дравић, Мише Јанкетића, Небојше Глоговца, Мире Карановић, али и многих других значајних личности домаће сцене. Поносан сам што сам имао част и привилегију да угостим тако велике уметнике и људе и одувек сам се трудио да доведем госте који имају шта да кажу и од којих, првенствено, могу да научим ја, а потом и публика.
Имате ли у плану да, можда, направите сличну емисију и у Америци? Ко би био ваш први гост?
– Размишљао сам на ову тему и заиста то имам у плану. Изгледало би другачије него у Србији, али волео бих то да урадим. Као првог госта с којим имам жељу да се нађем у кадру бар на два минута, желео бих да угостим своју омиљену глумицу Ме рил Стрип. Друга би била Шарлиз Терон, коју сматрам једном од нај лепших жена на свету, а коју сам, као и Мерил, имао част да упознам. Као трећег госта, позвао бих свог омиљеног глумца Шона Пена.
На чему тренутно радите и шта можемо очекивати у наредном периоду?
– Почетком године у Америци сам имао премијеру трилера-акције “Тамна љубав”, који је сјајно прошао, тако да ме сада очекује фестивалски живот, а од септембра крећемо с озбиљном промоцијом овог филма. Након мало више од три месеца завршио сам снимање аргентинске теленовеле, а ускоро крећем и са снимањем једне нове серије, што, нажалост, још не смем да откривам. Тренутно учим шпански јер сам добио понуду да радим серију у Мексику. Посла има и надам се да ће све тећи по плану јер сам један од оних глумаца ко ји имају континуитет у раду, што је за нас, драмске уметнике, изузетно значајно.
У припреми улога сам штребер
Да ли се различито припремате за улоге у различитим жанровима?
– Пре годину дана имао сам премијеру једне независне пси холошке драме “У тами”, где играм конзервативног оца. Филм говори о једној интересантној причи између оца и ћерке и умећа васпитавања деце, извођења на прави пут. То је једна од улога и карактера за које ми је било потребно доста времена да се студиозно припремим и уђем у карактер. Ја сам од оних глумаца који су штребери, волим у потпуности да разумем лик који играм, волим да знам због чега нешто воли или мрзи, зашто има потребу да ради неке ствари и због чега кроз живот размишља на начин на који размишља
аутор ИВАНА ЗОРКИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА